Sve što sada želim je krigla hladnog piva u bečkoj kafani

Dok svet stoji zbog koronavirusa, mnogi veruju da još nije sve izgubljeno i da će druga polovina godine biti bolja. Pesimistične prognoze kažu da je ovo nešto najgore što se svetu dogodilo u poslednjih sto godina, dok ima veseljaka koji su ubeđeni da je ovo sve jedna velika šala.

Za Suzan Manuel, dugogodišnju portparolku u misijama UN širom sveta – nije. Iako bi, naravno, želela da se domogne frizera, pa i manikira, ima i bitnijih stvari.

Iako, kako kaže, živi u mirnom i prijatnom Vudstoku, na dva sata od Njujorka, svesna je velike patnje ljudi u svojoj blizini. I ne samo to, brine kakav svet će se iz ove krize izroditi.

"Život neće biti isti kao pre, ali da li želimo da bude isti? Do nekih stvari mi više nije stalo. Celog života sam putovala, što mi više nije neophodno. Nadam se da ću ponovo moći da se vozim metroom i budem deo raznorodne mase ljudi u Njujorku. Naravno, želim da idem na koncerte, u muzeje i bioskope… ali više me brine kakva će biti moja zemlja, jer u njoj sada postoje neverovatne podele. Osećam opasnost i volela bih da se vratim u vreme kada sam se osećala sigurno. Ali više od toga, nadam se da ću doživeti da su opet svi sigurni u to da će im biti dobro. A SAD su u ovom trenutku daleko od toga", kaže Suzan.

Novinar i pasionirani motociklista iz Berlina, Robert Anecberger, voli da pravi planove za leto. Proučava moguće destinacije za vožnju sa prijateljima. Ali ne veruje da je to ove godine moguće.

"U bliskoj budućnosti, a kada to kažem mislim na leto, možda i kasno leto… ne verujem da će mnogo ljudi putovati. Ne mogu da zamislim ljude kako masovno putuju avionom u Španiju ili, na primer, feribotom u skandinavske zemlje", kaže Robert.

Virus koji je ogolio zastrašujuću nejednakost u SAD 

Ono što posebno nedostaje, kaže Suzan, jeste interakcija sa prijateljima, porodicom ali i svim ljudima koji nas okružuju, a da to ne bude sa strahom, predrasudama i podozrenjem. Iznad svega želi društvo kakvo su Sjedinjene Države nekada bile.

"Ovaj virus je ogolio strašnu nejednakost u zemlji. Ona je postojala i pre, ali je sada neskrivena. Osećate se bespomoćno jer ne možete ništa da učinite", objašnjava. 

Za Roberta je sada, kaže, planiranje bilo čega frustrirajuće jer se ne zna šta i kada će biti moguće.

"I zaista se plašim da će 2020. za sve biti, na neki način, izgubljena godina", smatra Robert.

Suzan Manuel kaže da ne zna na koju "stranu će se na kraju prelomiti", ali da je veoma bitno da svi budu uključeni u ono što sledi i da je ključ u očuvanju prirode. 

I možda nije loše okrenuti novi list, prebaciti kalendar na 2021. godinu.

Samo kada bi moglo…

Krigla hladnog piva, realan scenario za ovo leto 

Možda zato želje poput one Gorana Novakovića iz Beča i nisu tako loše. Flaša hladnog piva koju vam donosi konobar i nije nemoguć scenario za ovo leto.

"Ako bude sve kako treba, do 15. maja ću čekati da mi kelner donese jednu kriglu zamagljenog, hladnog, odličnog austrijskog piva. To je ono za čim čeznem najviše, verovali ili ne", kaže Goran.

U Austriji već popuštaju restriktivne mera.

"Ovde nemamo karantin iako je kretanje i dalje ograničeno ali se popušta stalno pomalo. Od nedavno je dozvoljeno i korišćenje javnog prevoza, ne samo za posao već i do nekog mesta za odmor", kaže Goran.

Otvorene su prodavnice, tržni centri, a od 15. maja najavljeno je i otvaranje restorana i kafića. A da li će moći i do nekog jadranskog ostrva, ostaje da se vidi.

"Ono što me u ovom trenutku stvarno drži, to je odlazak na odmor. To je moje svetlo na kraju tunela i zato mislim da bi svi, bar iz egoističnih razloga, trebalo da izdrže i dočekaju ono što nam stručnjaci obećavaju", kaže Goran.

Ubeđen je, kako kaže, da ćemo "pobediti koronu, sto posto". 

Svi veruju da će kriza izazvana koronavirusom proći. Ostaje pitanje koliko će nas promeniti. Nabolje ili na gore.

Zato nije loše preispitati koliko su nam planovi ostvarivi, želje skromne a nada istrajna.