Сви се питају како ће топло време утицати на коронавирус – прва студија нуди одговор

Научници су до сада били веома опрезни, али недавно објављена шпанска студија показује да, како се раније сумњало, високе температуре изгледа успоравају ширење новог вируса и његову учесталост.

Истраживање које су заједно развили Државна метеоролошка агенција (АЕМЕТ) и Здравствени институт Карлоса III (ISCIII) заснива се на анализи у периоду од 26. марта до 5. априла.

Научници су приметили да што је нижа температура, већа је учесталост и веће је ширење коронавируса. Такође и влажност ваздуха утиче на криву заражавања.

Високе температуре и висока влажност ваздуха смањују пренос и ширење вируса, па би пролећно време на северној хемисфери могло да помогне у борби против ковида 19, према овој студији.

"Наши резултати су у складу са оним што смо видели у библиографији и то је да се нагомилана оболевања повећавају када су температуре ниже", објаснио је Фернандо Белда, метеоролог из АЕМЕТ-а у телефонском разговору за Мундо.

Како је текло истраживање 

Он наглашава да се закључак заснива на метеоролошким подацима као и да "природно постоје друге компоненте, социјалне и економске, у свакој аутономној заједници, које су пресудне у еволуцији пандемије".

Како Белда објашњава, да би обавио овај посао, индекс акумулиране учесталости инфекције у току 14 дана (односно, број нових дневних инфекција на 100.000 становника) упоређиван је са просечном дневном температуром у свакој аутономној заједници Шпаније. Њихова анализа открила је да, што је нижа просечна дневна температура, то је већа учесталост вируса.

"Ако идемо у заједницу по заједницу, понашање је нешто другачије, мада и даље остаје на нижим температурама, већи је утицај", истиче Белда.

Иако узети са опрезом, ови прелиминарни подаци су охрабрујући за Шпанију која је, такође према подацима АЕМЕТ-а, имала је најтоплију зиму од почетка овог века. У кварталу од децембра 2019. до фебруара 2020, забележена је друга по висини просечна температура од када се прикупљају ти подаци, а превазишла ју је зима 1989-90.

Максималне температуре забележене прошле зиме су такође биле највише од 1965. године. С друге стране, док је фебруар био изузетно сув, март је био веома кишовит, удвостручујући вредности нормалних падавина за овај месец.

Улога загађења ваздуха 

Резултати истраживања могу навести на помисао да ће се инфекција коронавирусом у Шпанији смањивати јер се температура током лета повећава.

Међутим, Белда појашњава да "иако су високе температуре повољна компонента за смањење ширења, лети има ситуација када дуготрајне високе температуре проузрокују и више загађења ваздуха рецимо у Мадриду. Укратко: с једне стране топлота може да помогне да се вирус шири мање, али такође може да изазове ситуације склоније ширењу вируса".

Поред проучавања везе метеорологије и ширења коронавируса, истраживачи из АЕМЕТ-а и ISCIII анализирају и утицај других фактора животне средине, попут загађења ваздуха, у развоју пандемије.

Упоређују ниво загађења ваздуха са подацима о пријему у болницу, као и на одељење интензивне неге али и стопу смртности што може да побољша идентификацију ризичних подручја и успостави дијагностичке и превентивне стратегије.

Према метеорологу Белди, у тиму су почели да прикупљају податке за ову студију 12. марта, а потом су у студију уградили више променљивих, као што су апсолутна влага (која говори о прецизној количини водене паре у атмосфери), ултраљубичасто зрачење, загађење градова и упад сахарске прашине да би се схватиле какве утицаје имају на ширење коронавируса.

"Знамо, на пример, да сахарска прашина утиче на друга респираторна обољења", истиче Белда.

"Наш крајњи циљ је да у реалном времену идентификујемо подручја ризика и да будемо у могућности да развијемо систем раног упозоравања", каже научник из Државне метеролошке агенције, центра који годинама сарађује са Здравственим институтом "Карлос Трећи" у Мадриду.

А какво је стање у свету? 

У последње време неколико међународних студија показало је везу између загађења ваздуха и веће стопе смртности од коронавируса. Студија коју су у САД спровели научници са Универзитета Харвард закључује да ће становници најзагађенијих области вероватније умрети од коронавируса.

Подручја Сједињених Држава која се налазе између Њујорка и Бостона имају више случајева и већу смртност. Остали градови попут Чикага, Детроита, Хјустона, Мајамија, Атланте или Лос Анђелеса бележе већу учесталост оболевања.

Што се тиче Италије, истраживање са Универзитета у Сијени сугеришу да би високо загађење ваздуха могло да стоји иза високе смртности у индустријски најразвијенијим деловима земље (12 одсто у Ломбардији и Емилији Ромањи) у поређењу са другим областима у Италији, у којима је стопа моратлитета од коронавируса око пет одсто.