Svi se pitaju kako će toplo vreme uticati na koronavirus – prva studija nudi odgovor

Naučnici su do sada bili veoma oprezni, ali nedavno objavljena španska studija pokazuje da, kako se ranije sumnjalo, visoke temperature izgleda usporavaju širenje novog virusa i njegovu učestalost.

Istraživanje koje su zajedno razvili Državna meteorološka agencija (AEMET) i Zdravstveni institut Karlosa III (ISCIII) zasniva se na analizi u periodu od 26. marta do 5. aprila.

Naučnici su primetili da što je niža temperatura, veća je učestalost i veće je širenje koronavirusa. Takođe i vlažnost vazduha utiče na krivu zaražavanja.

Visoke temperature i visoka vlažnost vazduha smanjuju prenos i širenje virusa, pa bi prolećno vreme na severnoj hemisferi moglo da pomogne u borbi protiv kovida 19, prema ovoj studiji.

"Naši rezultati su u skladu sa onim što smo videli u bibliografiji i to je da se nagomilana obolevanja povećavaju kada su temperature niže", objasnio je Fernando Belda, meteorolog iz AEMET-a u telefonskom razgovoru za Mundo.

Kako je teklo istraživanje 

On naglašava da se zaključak zasniva na meteorološkim podacima kao i da "prirodno postoje druge komponente, socijalne i ekonomske, u svakoj autonomnoj zajednici, koje su presudne u evoluciji pandemije".

Kako Belda objašnjava, da bi obavio ovaj posao, indeks akumulirane učestalosti infekcije u toku 14 dana (odnosno, broj novih dnevnih infekcija na 100.000 stanovnika) upoređivan je sa prosečnom dnevnom temperaturom u svakoj autonomnoj zajednici Španije. Njihova analiza otkrila je da, što je niža prosečna dnevna temperatura, to je veća učestalost virusa.

"Ako idemo u zajednicu po zajednicu, ponašanje je nešto drugačije, mada i dalje ostaje na nižim temperaturama, veći je uticaj", ističe Belda.

Iako uzeti sa oprezom, ovi preliminarni podaci su ohrabrujući za Španiju koja je, takođe prema podacima AEMET-a, imala je najtopliju zimu od početka ovog veka. U kvartalu od decembra 2019. do februara 2020, zabeležena je druga po visini prosečna temperatura od kada se prikupljaju ti podaci, a prevazišla ju je zima 1989-90.

Maksimalne temperature zabeležene prošle zime su takođe bile najviše od 1965. godine. S druge strane, dok je februar bio izuzetno suv, mart je bio veoma kišovit, udvostručujući vrednosti normalnih padavina za ovaj mesec.

Uloga zagađenja vazduha 

Rezultati istraživanja mogu navesti na pomisao da će se infekcija koronavirusom u Španiji smanjivati jer se temperatura tokom leta povećava.

Međutim, Belda pojašnjava da "iako su visoke temperature povoljna komponenta za smanjenje širenja, leti ima situacija kada dugotrajne visoke temperature prouzrokuju i više zagađenja vazduha recimo u Madridu. Ukratko: s jedne strane toplota može da pomogne da se virus širi manje, ali takođe može da izazove situacije sklonije širenju virusa".

Pored proučavanja veze meteorologije i širenja koronavirusa, istraživači iz AEMET-a i ISCIII analiziraju i uticaj drugih faktora životne sredine, poput zagađenja vazduha, u razvoju pandemije.

Upoređuju nivo zagađenja vazduha sa podacima o prijemu u bolnicu, kao i na odeljenje intenzivne nege ali i stopu smrtnosti što može da poboljša identifikaciju rizičnih područja i uspostavi dijagnostičke i preventivne strategije.

Prema meteorologu Beldi, u timu su počeli da prikupljaju podatke za ovu studiju 12. marta, a potom su u studiju ugradili više promenljivih, kao što su apsolutna vlaga (koja govori o preciznoj količini vodene pare u atmosferi), ultraljubičasto zračenje, zagađenje gradova i upad saharske prašine da bi se shvatile kakve uticaje imaju na širenje koronavirusa.

"Znamo, na primer, da saharska prašina utiče na druga respiratorna oboljenja", ističe Belda.

"Naš krajnji cilj je da u realnom vremenu identifikujemo područja rizika i da budemo u mogućnosti da razvijemo sistem ranog upozoravanja", kaže naučnik iz Državne meterološke agencije, centra koji godinama sarađuje sa Zdravstvenim institutom "Karlos Treći" u Madridu.

A kakvo je stanje u svetu? 

U poslednje vreme nekoliko međunarodnih studija pokazalo je vezu između zagađenja vazduha i veće stope smrtnosti od koronavirusa. Studija koju su u SAD sproveli naučnici sa Univerziteta Harvard zaključuje da će stanovnici najzagađenijih oblasti verovatnije umreti od koronavirusa.

Područja Sjedinjenih Država koja se nalaze između Njujorka i Bostona imaju više slučajeva i veću smrtnost. Ostali gradovi poput Čikaga, Detroita, Hjustona, Majamija, Atlante ili Los Anđelesa beleže veću učestalost obolevanja.

Što se tiče Italije, istraživanje sa Univerziteta u Sijeni sugerišu da bi visoko zagađenje vazduha moglo da stoji iza visoke smrtnosti u industrijski najrazvijenijim delovima zemlje (12 odsto u Lombardiji i Emiliji Romanji) u poređenju sa drugim oblastima u Italiji, u kojima je stopa moratliteta od koronavirusa oko pet odsto.