Због пандемије се свежа риба све мање тражи, пастрмка плива ка интернету

Рибњак породице Ђокић пројектован је за годишњу производњу од тридесет тона пастрмке. Међутим, производили су пет пута мање, а због тренутне ситуације, та фабрика под отвореним небом свела је продуктивност на тону и по рибе.

"Наш највећи посао посни дани, Васкршњег поста су, да кажемо пропали. Нема више славља, весеља, младенаца, великих куповина", рекла је Драгана Ђокић из Сече Реке,

Старе муштерије повремено и долазе, али поједини захтевају личну доставу, што повећава трошкове производње.

"А не можемо да одбијемо своје купце и по килограм, два однесемо. Купца морамо да испоштујемо", додала је Драгана Ђокић.

У Сечој Реци код Косјерића пастрмка се узгаја у два рибњака.

Ђокићи су пре шест, а Старчевићи пре двадесет година почели да се баве узгојем рибе поред реке Тмуше. Међу комшијама нема ривалитета, већ се узајамно помажу.

Деле заједнички и проблеме. Јордан Старчевић каже да је у Србији за све оне који се баве тим послом последњих десет година проблем храна.

"Можеш да одеш у Аустрију да купиш ауто и да увезеш, али храну за рибу не можеш да увезеш", казао је Јордан Старчевић из Сече Реке.

Да је другачије, цена свеже пастрмке, која је сада пет стотина динара могла би бити нижа тврди Јордан, који каже и да би томе могле доприпнети субвенције за рибаство.

"А кад би ми имали субвенције као што сви имају у окружењу. Босанци имају субвенције, Хрвати имају субвенције. Сви у окружењу имају субвенције на производњу пастрмке, само немамо ми. Само Србија нема, како не би? Значи, више би се риба куповала", истакао је Јордан Старчевић.

Док се не пронађе решење за проблеме, они који живе од рибарства у косјерићком крају размишљају и о личној достави за наруџбе преко интернета.

Много је оних који су у ванредном стању живот у граду заменили боравком у викендицама. Али је најважније да ће бити рибе, па и за мачке које стално вребају поред рибњака.