Zbog pandemije se sveža riba sve manje traži, pastrmka pliva ka internetu

Ribnjak porodice Đokić projektovan je za godišnju proizvodnju od trideset tona pastrmke. Međutim, proizvodili su pet puta manje, a zbog trenutne situacije, ta fabrika pod otvorenim nebom svela je produktivnost na tonu i po ribe.

"Naš najveći posao posni dani, Vaskršnjeg posta su, da kažemo propali. Nema više slavlja, veselja, mladenaca, velikih kupovina", rekla je Dragana Đokić iz Seče Reke,

Stare mušterije povremeno i dolaze, ali pojedini zahtevaju ličnu dostavu, što povećava troškove proizvodnje.

"A ne možemo da odbijemo svoje kupce i po kilogram, dva odnesemo. Kupca moramo da ispoštujemo", dodala je Dragana Đokić.

U Sečoj Reci kod Kosjerića pastrmka se uzgaja u dva ribnjaka.

Đokići su pre šest, a Starčevići pre dvadeset godina počeli da se bave uzgojem ribe pored reke Tmuše. Među komšijama nema rivaliteta, već se uzajamno pomažu.

Dele zajednički i probleme. Jordan Starčević kaže da je u Srbiji za sve one koji se bave tim poslom poslednjih deset godina problem hrana.

"Možeš da odeš u Austriju da kupiš auto i da uvezeš, ali hranu za ribu ne možeš da uvezeš", kazao je Jordan Starčević iz Seče Reke.

Da je drugačije, cena sveže pastrmke, koja je sada pet stotina dinara mogla bi biti niža tvrdi Jordan, koji kaže i da bi tome mogle dopripneti subvencije za ribastvo.

"A kad bi mi imali subvencije kao što svi imaju u okruženju. Bosanci imaju subvencije, Hrvati imaju subvencije. Svi u okruženju imaju subvencije na proizvodnju pastrmke, samo nemamo mi. Samo Srbija nema, kako ne bi? Znači, više bi se riba kupovala", istakao je Jordan Starčević.

Dok se ne pronađe rešenje za probleme, oni koji žive od ribarstva u kosjerićkom kraju razmišljaju i o ličnoj dostavi za narudžbe preko interneta.

Mnogo je onih koji su u vanrednom stanju život u gradu zamenili boravkom u vikendicama. Ali je najvažnije da će biti ribe, pa i za mačke koje stalno vrebaju pored ribnjaka.