Вируси путују аеродромима и књигама

Књижевни јунаци од давнина оболевају од вируса. Грчки историчар Тукидид први је писао о епидемији, о атинској куги, Хомер је у "Илијади" описао ту заразу у време Тројанског рата. Најпознатија у литератури је, ипак, Камјева "Куга".

Епидемије за лекаре представљају борбу против невидљивог непријатеља. А, шта је са писцима? Које су сличности и разлике у њиховим делима о тој теми?

"За ово што нам се управо дешава у читавом свету, важно је поменути Пекићев роман Беснило, будући да се дешава на аеродрому, а аеродроми су та важна места јер је савремена цивилизација условила то да вируси путују. Вируси су својевремено били изопштени у једној релативно ограниченој територији. Сада они могу да путују светом", каже Петар Арбутина, књижевни критичар и уредник.

У античко време се углавном сматрало да су епидемије дело богова како би казнили људе. Данас смо свесни да нас природа кажњава јер смо нарушили њен поредак. То описује Маргарет Атвуд у "Години потопа".

Жозе Сарамаго писао је о епидемији у "Слепилу", а међу најпознатијим у светској књижевности је Маркесова "Љубав у доба колере".

Најактуелније: удружени љубитељи хорор фантастике и теоретичари завере откривају да је Дин Кунц у свом роману "Очи таме" из 1981. предвидео име и место настанка вируса "Вухан-400".

Ипак, вирус убица се у оригиналној верзији звао другачије.

"Ово је време превише информација о догађајима повезаним са губицима људских живота да би се препустио лагодном писању и неком свом симулакруму. Сад се пише подсвесно, сад се стварају теме. Права дела имаћемо тек кад се ово заврши", истакао је проф. др Горан Милашиновић, лекар и књижевник.

Тада ће хиљаде људи, који су сада само број у извештајима лекара и вестима новинара, добити име и лик у књижевности.