Како је Португалија прешла пут од раја до пакла епидемије

Toком пандемије, Португал је закорачио и у рај и у пакао, пише Паис. "Португалско чудо", које је коронавирус држало далеко током првог таласа, данас, годину дана касније, има највише новоинфицираних у односу на број грађана, али и највећи број преминулих.

"Реч 'чудо' била је најгора могућа зато што смо то постигли радом", упозорава Аурора Вижаес, из локалне владе северног града Вила Нова де Сервеира, где старачки дом није знао за ковид у почетку, а сада су сви корисници и запослени болесни.

Подаци су застрашујући, пише Паис. Половина смртних случајева од ковида у Португалији догодила се у јануару, а број заражених на 100.000 становника за 14 дана достигао је никад виђене бројке. Поргуталија има 1.438 случајева на 100.000 становника, следе Израел са 1.060 и Чешка са 902, подаци су Универзитета Џонс Хопкинс.

Португалија такође има највећи број смртних случајева од ковида на 100.000 становника у последњих недељу дана. Следе Либан и Велика Британија, наводи Универзитет.

Како је дошло до експлозије 

Епидемиолози се слажу са грађанима када је реч о указивању на то шта је покретач ове вирусне експлозије. Португалија је, уз Шпанију, на Божић имала врло лабава ограничења.

Током Бадње вечери грађани су могли свуда да се крећу, полицијски час је био минималан, а у кућама није постојало чак ни ограничење броја људи, наводи Паис.

"Спасавање Божића била је велика грешка. Знали смо то, али нисмо очекивали да ће бити оволиких размера", признаје Рикардо Мекиа, председник Националног удружења доктора јавног здравља Португалије.

Мекиа наводи и да су ограничења тада била ублажена, иако земља није успела да се у потпуности извуче из другог таласа. Сезона празника почела је у Португалији са 3.000 инфекција дневно, "великим бројем упркос силазној путањи", објашњава епидемиолог. 

Колапс здравственог система 

Болнице нису биле припремљене за оно што долази и здравствени систем се урушио, посебно у области Лисабона, одакле су пацијенти упућивани у Порто, па чак и на острво Мадеира.

Ред од 30 возила хитне помоћи натоварен пацијентима чекао је свој ред пре само неколико дана у хитној служби болнице Санта Марија у португалској престоници.

"Исцрпљени смо и очекује се да ћемо и даље пролазити кроз више од две или три недеље великог притиска", упозорава Марија Мануел Варела, медицинска сестра у интензивној нези у болници Евора. 

Главни проблем је недостатак особља, пише Паис.

"Постоје болнице које су удвостручиле и утростручиле кревете са истом опремом. Недостају медицинске сестре и лекари, а ми их регрутујемо из других области. Обучавамо их са документацијом коју је обезбедило португалско Друштво за интензивно лечење како би били припремљени", каже медицинска сестра Мануела Варела, потпредседница овог Друштва. 

Неопходна помоћ из иностранства 

Када је избила пандемија, Португалија је, према подацима из саме Владе, у Европи имала најмањи број кревета за интензивну негу у односу на број становника. Управо тим јединицама је додељено прво појачање из иностранства.

Медицински тим из Немачке слетео је у Португалију прошле среде. Дошло је 26 професионалаца, међу којима и шест лекара, а уз њих и 40 покретних и 10 фиксних вентилатора, 150 инфузионих пумпи и исто толико болничких кревета. 

Од страха до опуштања 

Расположење становника Португалије према епидемији се мењало. Први случај коронавируса откривен је 2. марта, месец дана касније него у Шпанији. Овај касни долазак и затварање на пролеће, које је становништво поштовало са дисциплином, помогли су да се обузда зараза и португалски пример постави као међународни модел.

"Људи су били веома уплашени. У популацији која је толико католичка и тако уједињена са верском традицијом испраћаја мртвих, драматичне слике Шпаније и Италије с урушеним болницама и редовима ковчега изазвале су панику", објашњава одборница Вила Нова де Сервеира Аурора Вижаес.  

Враћањем на улице и поновним покретањем привредних активности, слике хаоса и страха су избледеле. Замор од пандемије је учинио своје, а поруке надлежних су се ублажиле. 

Током божићних празника "поруке (власти) требало је да буде јасније како би људи избегли окупљања", слаже се епидемиолог Рикардо Мекиа.

Поједини стручњаци оцењују да политичари нису имали довољно храбрости да одрже ограничења када су бројке почеле да се побољшавају у децембру.