Kako je Portugalija prešla put od raja do pakla epidemije

Tokom pandemije, Portugal je zakoračio i u raj i u pakao, piše Pais. "Portugalsko čudo", koje je koronavirus držalo daleko tokom prvog talasa, danas, godinu dana kasnije, ima najviše novoinficiranih u odnosu na broj građana, ali i najveći broj preminulih.

"Reč 'čudo' bila je najgora moguća zato što smo to postigli radom", upozorava Aurora Vižaes, iz lokalne vlade severnog grada Vila Nova de Serveira, gde starački dom nije znao za kovid u početku, a sada su svi korisnici i zaposleni bolesni.

Podaci su zastrašujući, piše Pais. Polovina smrtnih slučajeva od kovida u Portugaliji dogodila se u januaru, a broj zaraženih na 100.000 stanovnika za 14 dana dostigao je nikad viđene brojke. Porgutalija ima 1.438 slučajeva na 100.000 stanovnika, slede Izrael sa 1.060 i Češka sa 902, podaci su Univerziteta Džons Hopkins.

Portugalija takođe ima najveći broj smrtnih slučajeva od kovida na 100.000 stanovnika u poslednjih nedelju dana. Slede Liban i Velika Britanija, navodi Univerzitet.

Kako je došlo do eksplozije 

Epidemiolozi se slažu sa građanima kada je reč o ukazivanju na to šta je pokretač ove virusne eksplozije. Portugalija je, uz Španiju, na Božić imala vrlo labava ograničenja.

Tokom Badnje večeri građani su mogli svuda da se kreću, policijski čas je bio minimalan, a u kućama nije postojalo čak ni ograničenje broja ljudi, navodi Pais.

"Spasavanje Božića bila je velika greška. Znali smo to, ali nismo očekivali da će biti ovolikih razmera", priznaje Rikardo Mekia, predsednik Nacionalnog udruženja doktora javnog zdravlja Portugalije.

Mekia navodi i da su ograničenja tada bila ublažena, iako zemlja nije uspela da se u potpunosti izvuče iz drugog talasa. Sezona praznika počela je u Portugaliji sa 3.000 infekcija dnevno, "velikim brojem uprkos silaznoj putanji", objašnjava epidemiolog. 

Kolaps zdravstvenog sistema 

Bolnice nisu bile pripremljene za ono što dolazi i zdravstveni sistem se urušio, posebno u oblasti Lisabona, odakle su pacijenti upućivani u Porto, pa čak i na ostrvo Madeira.

Red od 30 vozila hitne pomoći natovaren pacijentima čekao je svoj red pre samo nekoliko dana u hitnoj službi bolnice Santa Marija u portugalskoj prestonici.

"Iscrpljeni smo i očekuje se da ćemo i dalje prolaziti kroz više od dve ili tri nedelje velikog pritiska", upozorava Marija Manuel Varela, medicinska sestra u intenzivnoj nezi u bolnici Evora. 

Glavni problem je nedostatak osoblja, piše Pais.

"Postoje bolnice koje su udvostručile i utrostručile krevete sa istom opremom. Nedostaju medicinske sestre i lekari, a mi ih regrutujemo iz drugih oblasti. Obučavamo ih sa dokumentacijom koju je obezbedilo portugalsko Društvo za intenzivno lečenje kako bi bili pripremljeni", kaže medicinska sestra Manuela Varela, potpredsednica ovog Društva. 

Neophodna pomoć iz inostranstva 

Kada je izbila pandemija, Portugalija je, prema podacima iz same Vlade, u Evropi imala najmanji broj kreveta za intenzivnu negu u odnosu na broj stanovnika. Upravo tim jedinicama je dodeljeno prvo pojačanje iz inostranstva.

Medicinski tim iz Nemačke sleteo je u Portugaliju prošle srede. Došlo je 26 profesionalaca, među kojima i šest lekara, a uz njih i 40 pokretnih i 10 fiksnih ventilatora, 150 infuzionih pumpi i isto toliko bolničkih kreveta. 

Od straha do opuštanja 

Raspoloženje stanovnika Portugalije prema epidemiji se menjalo. Prvi slučaj koronavirusa otkriven je 2. marta, mesec dana kasnije nego u Španiji. Ovaj kasni dolazak i zatvaranje na proleće, koje je stanovništvo poštovalo sa disciplinom, pomogli su da se obuzda zaraza i portugalski primer postavi kao međunarodni model.

"Ljudi su bili veoma uplašeni. U populaciji koja je toliko katolička i tako ujedinjena sa verskom tradicijom ispraćaja mrtvih, dramatične slike Španije i Italije s urušenim bolnicama i redovima kovčega izazvale su paniku", objašnjava odbornica Vila Nova de Serveira Aurora Vižaes.  

Vraćanjem na ulice i ponovnim pokretanjem privrednih aktivnosti, slike haosa i straha su izbledele. Zamor od pandemije je učinio svoje, a poruke nadležnih su se ublažile. 

Tokom božićnih praznika "poruke (vlasti) trebalo je da bude jasnije kako bi ljudi izbegli okupljanja", slaže se epidemiolog Rikardo Mekia.

Pojedini stručnjaci ocenjuju da političari nisu imali dovoljno hrabrosti da održe ograničenja kada su brojke počele da se poboljšavaju u decembru.