Зашто други талас пандемије не постоји

Пандемија ковида 19 тече у једном великом таласу без доказа да прати смену годишњих доба уобичајених за грип и друге коронавирусе, као што је обична прехлада, упозорава Светска здравствена организација.

Усред сталних дебата о томе шта треба да чини други талас пандемије – поновно оживљавање или сезонски повратак болести, портпаролка СЗО Маргарет Харис сматра да такве дискусије никако не помажу бољем разумевању ширења болести.

"Треба сви да схватимо да је ово нови вирус који се понаша другачије", нагласила је Харисова, апелујући на будност у примени мера како би се успорило ширење заразе за које се чини да се убрзава на масовним окупљањима.

Нагласила је да не треба стално говорити о другом таласу и поручује да је реч је о једном великом таласу који ће ићи горе-доле.

"Потребно је заравнити криву и претворити вирус у нешто што 'цупка пред вашим ногама'", објаснила је сликовито Харисова.

Идеја о другом таласу опстаје већ дуже време, нарочито међу политичарима и медијима, али често веома лоше дефинисано, оцењује су тексту Гардијана.

Без договорене научне дефиниције, темин "други талас" коришћен је описивање локализованих жаришта до кризе на националном нивоу, што је навело стручњаке да га избегавају.

"Термин други талас не би требало користи у епидемиологији будући да је вирус још ту, у популацији 188 земаља света. Сведоци смо и локалних жаришта, раста већег броја случајева, каже професорка јавног здравања на Универзитету у Единбургу, Линда Болд.

Глобални и локални поглед на вирус

Са глобалне тачке гледишта, пандемија се чини као јединствена, велика и појава која и даље убрзава са удвострученим билансом заражених за само шест недеља.

Гледајући је из угла регионалног ширења и појединачно, за сваку државу, ситуација је још компликованија.

Оно што изгледа као други талас су у суштини различита подручја исте земље која нису међусобоно повезана у искуству са пандемијом као што је случај у САД где се снажан први талас неравномерно ширио да би после дошло до убрзања.

Кит Нил, проферор емеитус епидемиологије и заразних болести на Универзитету у Нотингему термин други талас види као медијски.

"Раст броја заражених приметан је у многим земљама. Ако их називају таласима реч је десетинама", напомиње Нил.

О другом таласу кад све прође

Прфесорка из САД Мелиса Хокинс поручује да у земљама где се зараза ширила неједнако, прича о дугом таласу није прикладна.

"У САД први талас се није ни завршио. Вирус се просто захвата нову популацију или се враћа у средне где су пребрзо укинуте рестриктивне мере", истакла је Хокинсова.

У Центру за медицину засновану на доказима Унверзитета Оксфорд који је проучавао десет епидемија респираторног система од 1889. године напомињу да је теорија о другом таласу у највећој мери заснована на Шпанском грипу који је харао светом између 1918. и 1920. заразивши пола милијарде људи док је од последица инфекције умрло између двадест и педесет милиона оболелих.

Према речима Кита Нила, за причу о другом таласу потребан је већи проток времена.

"За Шпански грип други талас се могао дефинисати тек када се све завршило. За СЗО број инфекција у свету и даље расте и пандемија је још у првом таласу", закључује Нил.