Zašto drugi talas pandemije ne postoji

Usred stalnih debata o tome šta treba da čini drugi talas pandemije – ponovno oživljavanje ili sezonski povratak bolesti, portparolka SZO Margaret Haris smatra da takve diskusije nikako ne pomažu boljem razumevanju širenja bolesti.

"Treba svi da shvatimo da je ovo novi virus koji se ponaša drugačije", naglasila je Harisova, apelujući na budnost u primeni mera kako bi se usporilo širenje zaraze za koje se čini da se ubrzava na masovnim okupljanjima.

Naglasila je da ne treba stalno govoriti o drugom talasu i poručuje da je reč je o jednom velikom talasu koji će ići gore-dole.

"Potrebno je zaravniti krivu i pretvoriti virus u nešto što 'cupka pred vašim nogama'", objasnila je slikovito Harisova.

Ideja o drugom talasu opstaje već duže vreme, naročito među političarima i medijima, ali često veoma loše definisano, ocenjuje su tekstu Gardijana.

Bez dogovorene naučne definicije, temin "drugi talas" korišćen je opisivanje lokalizovanih žarišta do krize na nacionalnom nivou, što je navelo stručnjake da ga izbegavaju.

"Termin drugi talas ne bi trebalo koristi u epidemiologiji budući da je virus još tu, u populaciji 188 zemalja sveta. Svedoci smo i lokalnih žarišta, rasta većeg broja slučajeva, kaže profesorka javnog zdravanja na Univerzitetu u Edinburgu, Linda Bold.

Globalni i lokalni pogled na virus

Sa globalne tačke gledišta, pandemija se čini kao jedinstvena, velika i pojava koja i dalje ubrzava sa udvostručenim bilansom zaraženih za samo šest nedelja.

Gledajući je iz ugla regionalnog širenja i pojedinačno, za svaku državu, situacija je još komplikovanija.

Ono što izgleda kao drugi talas su u suštini različita područja iste zemlje koja nisu međusobono povezana u iskustvu sa pandemijom kao što je slučaj u SAD gde se snažan prvi talas neravnomerno širio da bi posle došlo do ubrzanja.

Kit Nil, proferor emeitus epidemiologije i zaraznih bolesti na Univerzitetu u Notingemu termin drugi talas vidi kao medijski.

"Rast broja zaraženih primetan je u mnogim zemljama. Ako ih nazivaju talasima reč je desetinama", napominje Nil.

O drugom talasu kad sve prođe

Prfesorka iz SAD Melisa Hokins poručuje da u zemljama gde se zaraza širila nejednako, priča o dugom talasu nije prikladna.

"U SAD prvi talas se nije ni završio. Virus se prosto zahvata novu populaciju ili se vraća u sredne gde su prebrzo ukinute restriktivne mere", istakla je Hokinsova.

U Centru za medicinu zasnovanu na dokazima Unverziteta Oksford koji je proučavao deset epidemija respiratornog sistema od 1889. godine napominju da je teorija o drugom talasu u najvećoj meri zasnovana na Španskom gripu koji je harao svetom između 1918. i 1920. zarazivši pola milijarde ljudi dok je od posledica infekcije umrlo između dvadest i pedeset miliona obolelih.

Prema rečima Kita Nila, za priču o drugom talasu potreban je veći protok vremena.

"Za Španski grip drugi talas se mogao definisati tek kada se sve završilo. Za SZO broj infekcija u svetu i dalje raste i pandemija je još u prvom talasu", zaključuje Nil.