Имунолог из Аустрије: Да ли са вакцином треба пожурити или успорити?

Урсула Видерман-Шмит, директорка бечког Института за специфичне профилаксе и тропску медицину, шеф катедре за инфектологију и имунологију на Медицинском унивезитету, залаже се данас у интервјуу националној телевизији за разуман приступ будућој вакцина против ковида 19.

У светској трци за вакцином "тек сад почиње осетљива фаза", каже професорка Урсула Видерман-Шмит. Критикује понашање великих фармаколошких концерна, који већ сада притискају државе да се обавежу за одређени тип продуката.

Истовремено, она пледира да се више него до сада ресурси инвестирају у терапију антителима, или профилаксу (ношење маске, на пример, прописана дистанца, и сл.), како би се фармаколошким тимовима дало више времена за развијање квалитетне вакцине. Јер, упозорава Видерман-Шмитова, сваки погрешан корак у развоју препарата могао би да на дуги рок има велике последице по спремност људи на вакцинисање.

Тренутно се у свету налази више од 120 вакцина у претклиничком стадијуму. Око 20 препарата је већ у фази клиничког испитивања, тестирају се на људима. До краја лета ће неки од тих препарата ући и у трећу, одлучујућу фазу клиничких тестова, за шта ће бити потребне хиљаде проба.

Видерман-Шмитова наглашава да је развој могућих вакцина против ковида "до сада протекао брзо и добро", али то није ништа чудно, с обзиром на то да се данас употребљавају "вакцинске платформе", што значи да се у постојеће вакцине направљене на бази ослабљених вируса убацују антигени новог вируса.

Сликовито за ширу јавност, она објашњава "вакцинске платформе" као "типске каросерије које се производе у аутомобилској индустрији, па се онда у њих уграђују различити делови за различите моделе".

Али сада, кад се "произвела каросерија вакцине", почиње озбиљно и остељиво, каже Видерман-Шмитова.

"Како ће деловати вакцина у различитим деловима популације? Како добро ће се подносити? Колико дуго ће трајати заштита? Специјалистичко знање о имунолошком одговору на најновији коронавирус је свеже и ограничено."

С обзиром на то да је реч о пандемији тешких последица по функционисање глобалног света, вакцина против ковида 19 ће имати последице "по читав концепт имунологије и вакцинације", не само у односу на ту специфичну болест.

"Грешка у корацима" би могла да битно смањи спремност људи на вакцинацију и погорша ситуацију и кад су у питању делотворне и сигурне вакцине против других болести.

Притисак на лабораторије

Страховити притисак на лабораторије да што пре испоруче ефикасну вакцину тако што ће радикално скратити стандардну процедуру за испитивања препарата, "није нимало добар оквир рада", наглашава Видерман-Шмитова.

Али притисак долази и с те стране, каже она и оштро критикује фармаколошке фирме, зато што врше притисак на државе и владе да се сада одмах хитно обавежу на преузимање великих количина вакцине, ако уопште желе да свом становништву осигурају приступ вакцини.

На тај начин се државе терају да донесу одлуке пре него што за то постоје сигурна научна сазнања. Јер, који ће на крају препарат уопште деловати, или бити најбољи међу свим варијантама, који ће добити дозволу за употребу, данас не зна нико.

"То је врло неетично понашање фармаколошких фирми", каже Видерман-Шмитова.

У том смислу се све светске владе налазе у истој дилеми, без разлике. ЕУ, на пример, чини све да куповину и расподелу организује централно за читаву Европу, фер и транспарентно, тако да има за све – али и ту важи, каже Видерман-Шмитова, да се купује и договара непознато.

Као имунолог, она има разумевања према жељи држава да мисле унапред, "јер кад се читав свет хектично растрчао у потрази за вакцином, политика не може стајати са стране", али, додаје, "нисам сигурна да политика тако мора да падне на колена – светско такмичење мора престати."

Куповина времена

Закључује да је дужност политике да имунолошким и фармаколошким научним тимовима који раде на проналажењу вакцине против ковида "купи" довољно времена да посао обаве уз све поштовање важећих стандарда и процедура.

Због тога она пледира за "међустепен" у третману ковида, који би се примењивао до доласка вакцине, а који до сада није превише у употреби. Мисли се на форму пасивне имунизације, преко коришћења серума који се добија из крви и плазме излечених од ковида.

И наравно куповање времена у још једном смислу, превенција, уопште спречавање да до болести дође док за њу нема ефикасног лека ни вакцине. Због тога се у Аустрији поново уводи ношење маске у продавницама и свим затвореним просторима. Обавеза ношења маске у градском превозу непрекинуто важи од прошлог марта.

Одлука о маскама је требало да буде проглашена данас на конференцији за новинаре у Бечу, али је одложена за сутра јер се чека повратак канцелара из Брисела.