Imunolog iz Austrije: Da li sa vakcinom treba požuriti ili usporiti?

U svetskoj trci za vakcinom "tek sad počinje osetljiva faza", kaže profesorka Ursula Viderman-Šmit. Kritikuje ponašanje velikih farmakoloških koncerna, koji već sada pritiskaju države da se obavežu za određeni tip produkata.

Istovremeno, ona pledira da se više nego do sada resursi investiraju u terapiju antitelima, ili profilaksu (nošenje maske, na primer, propisana distanca, i sl.), kako bi se farmakološkim timovima dalo više vremena za razvijanje kvalitetne vakcine. Jer, upozorava Viderman-Šmitova, svaki pogrešan korak u razvoju preparata mogao bi da na dugi rok ima velike posledice po spremnost ljudi na vakcinisanje.

Trenutno se u svetu nalazi više od 120 vakcina u pretkliničkom stadijumu. Oko 20 preparata je već u fazi kliničkog ispitivanja, testiraju se na ljudima. Do kraja leta će neki od tih preparata ući i u treću, odlučujuću fazu kliničkih testova, za šta će biti potrebne hiljade proba.

Viderman-Šmitova naglašava da je razvoj mogućih vakcina protiv kovida "do sada protekao brzo i dobro", ali to nije ništa čudno, s obzirom na to da se danas upotrebljavaju "vakcinske platforme", što znači da se u postojeće vakcine napravljene na bazi oslabljenih virusa ubacuju antigeni novog virusa.

Slikovito za širu javnost, ona objašnjava "vakcinske platforme" kao "tipske karoserije koje se proizvode u automobilskoj industriji, pa se onda u njih ugrađuju različiti delovi za različite modele".

Ali sada, kad se "proizvela karoserija vakcine", počinje ozbiljno i osteljivo, kaže Viderman-Šmitova.

"Kako će delovati vakcina u različitim delovima populacije? Kako dobro će se podnositi? Koliko dugo će trajati zaštita? Specijalističko znanje o imunološkom odgovoru na najnoviji koronavirus je sveže i ograničeno."

S obzirom na to da je reč o pandemiji teških posledica po funkcionisanje globalnog sveta, vakcina protiv kovida 19 će imati posledice "po čitav koncept imunologije i vakcinacije", ne samo u odnosu na tu specifičnu bolest.

"Greška u koracima" bi mogla da bitno smanji spremnost ljudi na vakcinaciju i pogorša situaciju i kad su u pitanju delotvorne i sigurne vakcine protiv drugih bolesti.

Pritisak na laboratorije

Strahoviti pritisak na laboratorije da što pre isporuče efikasnu vakcinu tako što će radikalno skratiti standardnu proceduru za ispitivanja preparata, "nije nimalo dobar okvir rada", naglašava Viderman-Šmitova.

Ali pritisak dolazi i s te strane, kaže ona i oštro kritikuje farmakološke firme, zato što vrše pritisak na države i vlade da se sada odmah hitno obavežu na preuzimanje velikih količina vakcine, ako uopšte žele da svom stanovništvu osiguraju pristup vakcini.

Na taj način se države teraju da donesu odluke pre nego što za to postoje sigurna naučna saznanja. Jer, koji će na kraju preparat uopšte delovati, ili biti najbolji među svim varijantama, koji će dobiti dozvolu za upotrebu, danas ne zna niko.

"To je vrlo neetično ponašanje farmakoloških firmi", kaže Viderman-Šmitova.

U tom smislu se sve svetske vlade nalaze u istoj dilemi, bez razlike. EU, na primer, čini sve da kupovinu i raspodelu organizuje centralno za čitavu Evropu, fer i transparentno, tako da ima za sve – ali i tu važi, kaže Viderman-Šmitova, da se kupuje i dogovara nepoznato.

Kao imunolog, ona ima razumevanja prema želji država da misle unapred, "jer kad se čitav svet hektično rastrčao u potrazi za vakcinom, politika ne može stajati sa strane", ali, dodaje, "nisam sigurna da politika tako mora da padne na kolena – svetsko takmičenje mora prestati."

Kupovina vremena

Zaključuje da je dužnost politike da imunološkim i farmakološkim naučnim timovima koji rade na pronalaženju vakcine protiv kovida "kupi" dovoljno vremena da posao obave uz sve poštovanje važećih standarda i procedura.

Zbog toga ona pledira za "međustepen" u tretmanu kovida, koji bi se primenjivao do dolaska vakcine, a koji do sada nije previše u upotrebi. Misli se na formu pasivne imunizacije, preko korišćenja seruma koji se dobija iz krvi i plazme izlečenih od kovida.

I naravno kupovanje vremena u još jednom smislu, prevencija, uopšte sprečavanje da do bolesti dođe dok za nju nema efikasnog leka ni vakcine. Zbog toga se u Austriji ponovo uvodi nošenje maske u prodavnicama i svim zatvorenim prostorima. Obaveza nošenja maske u gradskom prevozu neprekinuto važi od prošlog marta.

Odluka o maskama je trebalo da bude proglašena danas na konferenciji za novinare u Beču, ali je odložena za sutra jer se čeka povratak kancelara iz Brisela.