Преживели искрцавање у Нормандију, али не коронавирус и немар надлежних

Џејмс Лич Милер један је од америчких ветерана који су за време Другог светског рата преживели искрцавање на плажу Омаха и крваве битке за Нормандију, али не коронавирус, немар и закаснеле реакције оних чији је посао и обавеза да их заштите.

Џејмс Лич Милер се 1945. године вратио из Другог светског рата и није рекао ништа. За 64 године брака, није о томе причао са својом женом. Сложио је војничку униформу, са још увек закаченим ордењем и ставио је у подрум, одакле би је понекад, играјући се рата, извадио само његов старији син.

Придружио се ватрогасној јединици. Недељом је ишао у цркву. Никада се није жалио.

Господин Милер је већ имао добрих 70 година када је почео да прича свом сину Мајклу, ваздухопловном инжeњеру, понешто о слетању на плажу Омаха и крвавим биткама за сваки педаљ европске обале.

Мајкл му је понудио да га поново одведе у Нормандију, али је господин Милер само одмахнуо руком и рекао: "Већ сам био тамо једном."

Смрт у хаотичним околностима

Иако је преживео за Американце најкрвавију битку Другог светског рата, господин Милер је, у својој 96. години, преминуо од компликација изазваних ковидом 19, пошто је коронавирус "ушао" у дом за ветеране у Холјоку.

Вирус се проширио у преко 40 домова за ветеране, на територији више од 20 савезних држава и тако проузроковао смрт око 300 људи.

Околности у дому, где је господин Милер живео последњих пет година, биле су толико хаотичне, да их његова деца препричавају у неверици. 

Док је током свог последњег викенда немоћан лежаo у кревету и борио се за сваки нови удах, његове две ћерке су телефоном молиле медицинску сестру да му да морфијум и олакша муке. Кроз сузе је рекла да не може то да учини јер јој нико није издао наређења.

Питање шта је пошло по злу у ветеранском дому, дуго ће лебдети над Масачусетсом.

Уз оскудну заштитну опрему и недостатак особља, управа те установе није на време раздвојила заражене од здравих штићеника и вирус се брзо раширио у рањивој популацији.

Од 210 ветерана колико их је тамо живело, скоро три четвртине је инфицирано коронавирусом, а већ их је 89 мртвих. То је једна од највећих стопа смртности у било којој америчкој установи за смештај старих лица.

Претходни управник дома се повукао због малог буџета

Покренуто је неколико истрага које имају за циљ да утврде евентуалну одговорност надлежних. Управник установе Бенет Велш, потпуковник у пензији, 30. марта је послат на одсуство.

Буџет установе је у протеклих пет година повећан за 14 одсто, али још увек није било довољно запослених, а локални синдикати су се жалили да је на особље често вршен притисак да непланирано раде више смена заредом.

Претходни управник је 2015. напустио ту функцију, уз образложење да са постојећим буџетом не могу безбедно да се старају о штићеницима.

"Све је то било познато пре него што је коронавирус овог пролећа стигао у Масачусетс", каже Ерин Обрајан, професорка политичких наука на Универзитету у Масачусетсу.

Истиче да разуме бес локалног становништва, али да морају бити свесни да програми за ветеране захтевају финансирање, а да гласови дати политичарима који "режу буџете" носи са собом озбиљне последице.