Preživeli iskrcavanje u Normandiju, ali ne koronavirus i nemar nadležnih

Džejms Lič Miler se 1945. godine vratio iz Drugog svetskog rata i nije rekao ništa. Za 64 godine braka, nije o tome pričao sa svojom ženom. Složio je vojničku uniformu, sa još uvek zakačenim ordenjem i stavio je u podrum, odakle bi je ponekad, igrajući se rata, izvadio samo njegov stariji sin.

Pridružio se vatrogasnoj jedinici. Nedeljom je išao u crkvu. Nikada se nije žalio.

Gospodin Miler je već imao dobrih 70 godina kada je počeo da priča svom sinu Majklu, vazduhoplovnom inženjeru, ponešto o sletanju na plažu Omaha i krvavim bitkama za svaki pedalj evropske obale.

Majkl mu je ponudio da ga ponovo odvede u Normandiju, ali je gospodin Miler samo odmahnuo rukom i rekao: "Već sam bio tamo jednom."

Smrt u haotičnim okolnostima

Iako je preživeo za Amerikance najkrvaviju bitku Drugog svetskog rata, gospodin Miler je, u svojoj 96. godini, preminuo od komplikacija izazvanih kovidom 19, pošto je koronavirus "ušao" u dom za veterane u Holjoku.

Virus se proširio u preko 40 domova za veterane, na teritoriji više od 20 saveznih država i tako prouzrokovao smrt oko 300 ljudi.

Okolnosti u domu, gde je gospodin Miler živeo poslednjih pet godina, bile su toliko haotične, da ih njegova deca prepričavaju u neverici. 

Dok je tokom svog poslednjeg vikenda nemoćan ležao u krevetu i borio se za svaki novi udah, njegove dve ćerke su telefonom molile medicinsku sestru da mu da morfijum i olakša muke. Kroz suze je rekla da ne može to da učini jer joj niko nije izdao naređenja.

Pitanje šta je pošlo po zlu u veteranskom domu, dugo će lebdeti nad Masačusetsom.

Uz oskudnu zaštitnu opremu i nedostatak osoblja, uprava te ustanove nije na vreme razdvojila zaražene od zdravih štićenika i virus se brzo raširio u ranjivoj populaciji.

Od 210 veterana koliko ih je tamo živelo, skoro tri četvrtine je inficirano koronavirusom, a već ih je 89 mrtvih. To je jedna od najvećih stopa smrtnosti u bilo kojoj američkoj ustanovi za smeštaj starih lica.

Prethodni upravnik doma se povukao zbog malog budžeta

Pokrenuto je nekoliko istraga koje imaju za cilj da utvrde eventualnu odgovornost nadležnih. Upravnik ustanove Benet Velš, potpukovnik u penziji, 30. marta je poslat na odsustvo.

Budžet ustanove je u proteklih pet godina povećan za 14 odsto, ali još uvek nije bilo dovoljno zaposlenih, a lokalni sindikati su se žalili da je na osoblje često vršen pritisak da neplanirano rade više smena zaredom.

Prethodni upravnik je 2015. napustio tu funkciju, uz obrazloženje da sa postojećim budžetom ne mogu bezbedno da se staraju o štićenicima.

"Sve je to bilo poznato pre nego što je koronavirus ovog proleća stigao u Masačusets", kaže Erin Obrajan, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Masačusetsu.

Ističe da razume bes lokalnog stanovništva, ali da moraju biti svesni da programi za veterane zahtevaju finansiranje, a da glasovi dati političarima koji "režu budžete" nosi sa sobom ozbiljne posledice.