Југ ЕУ би бесповратна средства, а север неће да дели туђе дугове – одлука 6. маја

Суочени са економском кризом без преседана, европски лидери примакли су се корак ближе консензусу, али за коначни договор биће потребно најмање још неколико недеља.

Времена, међутим, нема напретек. Међународни монетарни фонд проценио је да би укупна вредност европске економије у 2020. години могла да се смањи за целих 10 одсто, а шефица Европске централне банке Kристин Лагард упозорила је да би рецесија унутар еврозоне могла да износи чак 15 одсто у најгорем сценарију, ако оно што лидери ЕУ предузму буде "премало и прекасно".

Многе ванредне мере већ су договорене, дојучерашња економска правила о државној помоћи и јавном дугу данас више не важе, а од цифара које се помињу врти се у глави.

ЕУ је већ договорила пакет хитних мера помоћи у облику гаранција за предузећа, запослене и државе у вредности од 540 милијарди евра, али сада је на столу и план за дугорочни опоравак за који се процењује да ће вредети од 1.000 до 1.500 милијарди евра.

Након четворочасовног видео-самита у четвртак увече, председник Европског савета Шарл Мишел изјавио је да су сви лидери подржали формирање фонда који захтева "улагање без преседана".

Kако финансирати тај фонд и на који начин га утрошити? Око тога још нема договора.

Епидемија погађа све, али нису сви у истој почетној позицији, јер би рачун кризе за већ високо задужене земље могао да буде много озбиљнији.

Подела на север и југ 

Земље најпогођеније пандемијом, Италија и Шпанија, уз подршку Француске, тражиле су неки облик заједничког европског задуживања, који би смањио трошкове задуживања. Међутим, идеја поделе дуга и могућност да би њихови порески обвезници могли да сносе трошкове задуживања других, тешко је прихватљива за земље као што су Холандија, Немачка, Аустрија или Финска.

Уместо тога, као о компромисном решењу говори се о коришћењу новог седмогодишњег европског буџета као инструмента за опоравак и гаранције за задуживање на европском нивоу, како би се попунио Европски фонд за опоравак.

Северне и јужне земље чланице не слажу се око тога да ли ће Фонд давати зајмове или бесповратна средства онима којима су потребна.

Шпанија је уочи последњег видео-састанка изнела предлог о фонду од 1.500 милијарди евра који не би позајмљивао, већ давао бесповратна средства, како би се избегао раст јавног дуга.

Комбинација зајмова и донација 

Председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, изјавила је да ће фонд за опоравак бити комбинација зајмова и донација и најавила предлог да се удвостручи укупни износ европског буџета.

Говорећи у Бундестагу уочи видео-самита ЕУ, немачка канцеларка Ангела Меркел поручила је да је Немачка спремна да повећа свој допринос заједничкој европској каси.

Француски председник Емануел Макрон оценио је после састанка да су неке земље ублажиле своје позиције, али да су неки и даље оптерећени "унутрашњим политичким разлозима".

У сваком случају, предлог Европске комисије за Европски фонд за опоравак биће на столу 6. маја. Многе дипломате у Бриселу оцењују да ће у неком тренутку за коначни договор о фонду и новом европском буџету бити неопходан физички састанак лидера, јер тако далекосежне одлуке није могуће донети путем видео-конференције.