Jug EU bi bespovratna sredstva, a sever neće da deli tuđe dugove – odluka 6. maja

Suočeni sa ekonomskom krizom bez presedana, evropski lideri primakli su se korak bliže konsenzusu, ali za konačni dogovor biće potrebno najmanje još nekoliko nedelja.

Vremena, međutim, nema napretek. Međunarodni monetarni fond procenio je da bi ukupna vrednost evropske ekonomije u 2020. godini mogla da se smanji za celih 10 odsto, a šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard upozorila je da bi recesija unutar evrozone mogla da iznosi čak 15 odsto u najgorem scenariju, ako ono što lideri EU preduzmu bude "premalo i prekasno".

Mnoge vanredne mere već su dogovorene, dojučerašnja ekonomska pravila o državnoj pomoći i javnom dugu danas više ne važe, a od cifara koje se pominju vrti se u glavi.

EU je već dogovorila paket hitnih mera pomoći u obliku garancija za preduzeća, zaposlene i države u vrednosti od 540 milijardi evra, ali sada je na stolu i plan za dugoročni oporavak za koji se procenjuje da će vredeti od 1.000 do 1.500 milijardi evra.

Nakon četvoročasovnog video-samita u četvrtak uveče, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da su svi lideri podržali formiranje fonda koji zahteva "ulaganje bez presedana".

Kako finansirati taj fond i na koji način ga utrošiti? Oko toga još nema dogovora.

Epidemija pogađa sve, ali nisu svi u istoj početnoj poziciji, jer bi račun krize za već visoko zadužene zemlje mogao da bude mnogo ozbiljniji.

Podela na sever i jug 

Zemlje najpogođenije pandemijom, Italija i Španija, uz podršku Francuske, tražile su neki oblik zajedničkog evropskog zaduživanja, koji bi smanjio troškove zaduživanja. Međutim, ideja podele duga i mogućnost da bi njihovi poreski obveznici mogli da snose troškove zaduživanja drugih, teško je prihvatljiva za zemlje kao što su Holandija, Nemačka, Austrija ili Finska.

Umesto toga, kao o kompromisnom rešenju govori se o korišćenju novog sedmogodišnjeg evropskog budžeta kao instrumenta za oporavak i garancije za zaduživanje na evropskom nivou, kako bi se popunio Evropski fond za oporavak.

Severne i južne zemlje članice ne slažu se oko toga da li će Fond davati zajmove ili bespovratna sredstva onima kojima su potrebna.

Španija je uoči poslednjeg video-sastanka iznela predlog o fondu od 1.500 milijardi evra koji ne bi pozajmljivao, već davao bespovratna sredstva, kako bi se izbegao rast javnog duga.

Kombinacija zajmova i donacija 

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, izjavila je da će fond za oporavak biti kombinacija zajmova i donacija i najavila predlog da se udvostruči ukupni iznos evropskog budžeta.

Govoreći u Bundestagu uoči video-samita EU, nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je da je Nemačka spremna da poveća svoj doprinos zajedničkoj evropskoj kasi.

Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je posle sastanka da su neke zemlje ublažile svoje pozicije, ali da su neki i dalje opterećeni "unutrašnjim političkim razlozima".

U svakom slučaju, predlog Evropske komisije za Evropski fond za oporavak biće na stolu 6. maja. Mnoge diplomate u Briselu ocenjuju da će u nekom trenutku za konačni dogovor o fondu i novom evropskom budžetu biti neophodan fizički sastanak lidera, jer tako dalekosežne odluke nije moguće doneti putem video-konferencije.