Могло би да се деси да оно што је сада ванредно постане нормално

Према подацима Универзитета "Џонс Хопкинс", од смртоносне респираторне болести оболело је више од 2,1 милиона људи широм света, а од последица заразе преминуло је више од 145.000 особа.

Власти у Аустралији све одлучније апелују на грађане да преузму мобилну апликацију која ће пратити њихово кретање, иако је много критичара таквог начина борбе против епидемије коронавируса. 

Међутим, истраживачи који се баве заштитом приватности упозоравају да мере које су донете како би заштитиле и мотриле на грађане у ванредним околностима, када већина људи прихвата да су такве мере потребне, могу да опстану и по завршетку тренутне кризе.

Заменик директора компаније Амнести тек (Amnesty Tech) Раша Абдул Рахим сматра да се приватност и ефикасни одговори на пандемију међусобно не искључују.

"Технологија може и требало би да има важну улогу у овоме све док је део шире стратегије и све док је у складу са људским правима. Један од трендова које примећујемо широм света јесте повећање надзора без доказа да су ове мере ефикасне, потребне и примерене. Потребно је да буде много више транспарентности о природи партнерстава које владе склапају са компанијама које нуде ове врсте решења", рекао је Раша Абдул Рахим.

"Важно је да се посебне мере заврше са кризом" 

Дијего Наранхо из организације Јуропијан диџитал рајтс (European Digital Rights) навео је да би због озбиљне кризе која угрожава јавно здравље са којом се суочавају државе Европске уније прикупљање података грађана могло да буде веома корисно за боље разумевање ширења новог коронавируса.

"Важно је да се по завршетку кризе заврше и посебне мере. Ово не сме постати још један рат са бескрајним посебним мерама донетим како би се суочили са потенцијалним бескрајним пандемијама", навео је Наранхо.

Един Омановић из "Прајваси интернешнала" (Privacy international) рекао је да су закони о надзору и технологија која се пушта у рад без преседана на глобалном нивоу.

"Како идемо ка различитим фазама суочавања са пандемијом, настаје ризик да ћемо виђати нове захтеве за различитим типовима технологије за надзор, на пример, биометријске алатке за праћење имунитета и контролу јавних простора. Веома је вероватно да ће власти у неким земљама поново користити ове мере или ће се ослонити на њихову нормализацију како би их задржали", оценио је Омановић и додао да то не мора да буде случај, пошто је све више алтернатива које подржавају приватност.

Ванредне мере могу да постану сталне и нормализоване

Марџори Буксер, извршни директор Иницијативе за дигитално друштво Четам хауса, навела је да је велика вероватноћа да ће криза замрзнути доношење планираних закона о економији, али да су владе, у поређењу са периодом од пре пет година, свесније замки нових технологија.

"У многим земљама су на снази закони који штите приватност, попут ГДПР-а, али то није случај свуда у свету. У многим деловима света, грађани треба да буду забринути због реалног ризика да ванредне мере, попут мера надзора, могу да постану сталне и нормализоване", истакла је Марџори Буксер.

Стив Килелеа из Института за економију и мир нагласио је да многе демократије по први пут уводе програм масовног надзора које се односе на њихове грађане.

"Када се једном појаве, ове веома инвазивне технологије ће бити моћна алатка које ће владе моћи поново да користе. Лидери који имају ауторитарне склоности ће покушати да оправдају потребу да одрже ову мрежу или како би се спречиле будуће епидемије или како би се надгледали тренутни нивои болести и спречио други талас. Цивилно друштво би требало да остане будно, у супротном ће скорашњи тренд, пре ковида-19, повећаног губитка приватности, наметљивијег надзора и контроле добити на снази, подривајући ефикасност наших демократских процеса", навео је Килелеа.

Сандра Вактер, предавач на универзитету Оксфорд, рекла је да брине о две ствари.

"Прво, да се олако одричемо наших права на приватност и других људских права без знања о позитивном ефекту за јавно здравље. И друго, да ћемо се навикнути на 'нову нормалност' и да се нећемо вратити на наше високе стандарде приватности када се криза за заврши. Само ће нам стална провера ризика показати када се претња вратила у оквире нормалних параметара. Ако то не учинимо, остајемо у сталном ванредном стању са ограниченом заштитом људских права", казала је Сандра Вактер.