Moglo bi da se desi da ono što je sada vanredno postane normalno

Prema podacima Univerziteta "Džons Hopkins", od smrtonosne respiratorne bolesti obolelo je više od 2,1 miliona ljudi širom sveta, a od posledica zaraze preminulo je više od 145.000 osoba.

Vlasti u Australiji sve odlučnije apeluju na građane da preuzmu mobilnu aplikaciju koja će pratiti njihovo kretanje, iako je mnogo kritičara takvog načina borbe protiv epidemije koronavirusa. 

Međutim, istraživači koji se bave zaštitom privatnosti upozoravaju da mere koje su donete kako bi zaštitile i motrile na građane u vanrednim okolnostima, kada većina ljudi prihvata da su takve mere potrebne, mogu da opstanu i po završetku trenutne krize.

Zamenik direktora kompanije Amnesti tek (Amnesty Tech) Raša Abdul Rahim smatra da se privatnost i efikasni odgovori na pandemiju međusobno ne isključuju.

"Tehnologija može i trebalo bi da ima važnu ulogu u ovome sve dok je deo šire strategije i sve dok je u skladu sa ljudskim pravima. Jedan od trendova koje primećujemo širom sveta jeste povećanje nadzora bez dokaza da su ove mere efikasne, potrebne i primerene. Potrebno je da bude mnogo više transparentnosti o prirodi partnerstava koje vlade sklapaju sa kompanijama koje nude ove vrste rešenja", rekao je Raša Abdul Rahim.

"Važno je da se posebne mere završe sa krizom" 

Dijego Naranho iz organizacije Juropijan didžital rajts (European Digital Rights) naveo je da bi zbog ozbiljne krize koja ugrožava javno zdravlje sa kojom se suočavaju države Evropske unije prikupljanje podataka građana moglo da bude veoma korisno za bolje razumevanje širenja novog koronavirusa.

"Važno je da se po završetku krize završe i posebne mere. Ovo ne sme postati još jedan rat sa beskrajnim posebnim merama donetim kako bi se suočili sa potencijalnim beskrajnim pandemijama", naveo je Naranho.

Edin Omanović iz "Prajvasi internešnala" (Privacy international) rekao je da su zakoni o nadzoru i tehnologija koja se pušta u rad bez presedana na globalnom nivou.

"Kako idemo ka različitim fazama suočavanja sa pandemijom, nastaje rizik da ćemo viđati nove zahteve za različitim tipovima tehnologije za nadzor, na primer, biometrijske alatke za praćenje imuniteta i kontrolu javnih prostora. Veoma je verovatno da će vlasti u nekim zemljama ponovo koristiti ove mere ili će se osloniti na njihovu normalizaciju kako bi ih zadržali", ocenio je Omanović i dodao da to ne mora da bude slučaj, pošto je sve više alternativa koje podržavaju privatnost.

Vanredne mere mogu da postanu stalne i normalizovane

Mardžori Bukser, izvršni direktor Inicijative za digitalno društvo Četam hausa, navela je da je velika verovatnoća da će kriza zamrznuti donošenje planiranih zakona o ekonomiji, ali da su vlade, u poređenju sa periodom od pre pet godina, svesnije zamki novih tehnologija.

"U mnogim zemljama su na snazi zakoni koji štite privatnost, poput GDPR-a, ali to nije slučaj svuda u svetu. U mnogim delovima sveta, građani treba da budu zabrinuti zbog realnog rizika da vanredne mere, poput mera nadzora, mogu da postanu stalne i normalizovane", istakla je Mardžori Bukser.

Stiv Kilelea iz Instituta za ekonomiju i mir naglasio je da mnoge demokratije po prvi put uvode program masovnog nadzora koje se odnose na njihove građane.

"Kada se jednom pojave, ove veoma invazivne tehnologije će biti moćna alatka koje će vlade moći ponovo da koriste. Lideri koji imaju autoritarne sklonosti će pokušati da opravdaju potrebu da održe ovu mrežu ili kako bi se sprečile buduće epidemije ili kako bi se nadgledali trenutni nivoi bolesti i sprečio drugi talas. Civilno društvo bi trebalo da ostane budno, u suprotnom će skorašnji trend, pre kovida-19, povećanog gubitka privatnosti, nametljivijeg nadzora i kontrole dobiti na snazi, podrivajući efikasnost naših demokratskih procesa", naveo je Kilelea.

Sandra Vakter, predavač na univerzitetu Oksford, rekla je da brine o dve stvari.

"Prvo, da se olako odričemo naših prava na privatnost i drugih ljudskih prava bez znanja o pozitivnom efektu za javno zdravlje. I drugo, da ćemo se naviknuti na 'novu normalnost' i da se nećemo vratiti na naše visoke standarde privatnosti kada se kriza za završi. Samo će nam stalna provera rizika pokazati kada se pretnja vratila u okvire normalnih parametara. Ako to ne učinimo, ostajemo u stalnom vanrednom stanju sa ograničenom zaštitom ljudskih prava", kazala je Sandra Vakter.