Меркелова постепено ублажава мере, следеће недеље се отварају радње у Немачкој

Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је да ће мера социјалног дистанцирања, уведена како би се спречило ширење коронавируса, остати на снази најмање до 3. маја, али да неке радње могу да се отворе наредне недеље.

Међутим, фризери и остале делатности у којима је близак контакт неће моћи да раде пре 4. маја.

Након разговора са премијерима 16 немачких покрајина, Меркелова је рекла новинарима да Влада саветује грађанима да носе маске током куповине и у јавном превозу.

Меркелова је најавила и да ће 4. маја матуранти кренути у школу, док ће основне школе и обданишта остати затворени.

"Настава мора бити организована у малим групама и мора бити израђен концепт за паузе, али и превоз", истакла је канцеларка.

Упркос лабављењу мера, религијска окупљања у црквама, џамијама, синагогама и осталим храмовима у Немачкој су до даљег забрањена. Велики јавни догађаји забрањени су до 31. августа.

Да ли су Немци задовољни како су ствари прошле

Новинар Ненад Радичевић из Немачке рекао је за РТС да је епдемилошка крива заравњена, успорио се прилив новоинфицираних. Али како је Меркел саопштивши ублажавње мера рекла - ово је само крхки привремени успех и да Немачка и даље није довољно сигурна да јој се неће догодити сценарио као у Француској или Италији.

Говорећи о томе да ли су Немци задовољни како су ствари прошле, Радичевић сматра да јесу јер су ствари прошле боље него у Француској, а за то има више разлога. 

Један разлог је тај да први "пакет" људи који су били инфицирани и донели вирус - су били људи у топ кондицији, они су били на скијању у северној Италији, па се чинило у почетку да постоји магија да је смртност од 0,4 одсто пре две недеље. Али временом је инфекција захватила све слојеве становништва и смртност је порасла на 2,6 одсто. Немачка је у том смислу једнака неким очекивањима епидемиолога.

За разлику о Француске, Холандије, Британије, Италије - Немачка је пре три деценије била спора у гашењу болница.

Тај тржишни модел преиспитивања исплативности сваке болнице није завршаван тиме да су политичари доносили одлуке о гашењу, него су то препуштали да просто болнице буду изнурене бављењем тиме да ли су у губитку или остварују профит. Тако да нису угашене бројне болнице које су средњег капацитета широко распортањене, па је Немачка успела да за недељу дана претходну бројку од 28.000 кревета на интензивној нези повећа на 40.000 за недељу дана, од тога 30.000 са респираторима.

Поента је била и у новцу, држава је свакој болнци понудила за сваки празан кревет за оболелог 560 евра дневно, и још 50.000 евра за сваки нови кревет на интензоивној нези, који нису имали прошле године.

Једна комбинација новца и вишка капацитета који тржиште није уништило условило је да Немачка има другачију ситуацију, него на пример суседна Француска.