Merkelova postepeno ublažava mere, sledeće nedelje se otvaraju radnje u Nemačkoj

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da će mera socijalnog distanciranja, uvedena kako bi se sprečilo širenje koronavirusa, ostati na snazi najmanje do 3. maja, ali da neke radnje mogu da se otvore naredne nedelje.

Međutim, frizeri i ostale delatnosti u kojima je blizak kontakt neće moći da rade pre 4. maja.

Nakon razgovora sa premijerima 16 nemačkih pokrajina, Merkelova je rekla novinarima da Vlada savetuje građanima da nose maske tokom kupovine i u javnom prevozu.

Merkelova je najavila i da će 4. maja maturanti krenuti u školu, dok će osnovne škole i obdaništa ostati zatvoreni.

"Nastava mora biti organizovana u malim grupama i mora biti izrađen koncept za pauze, ali i prevoz", istakla je kancelarka.

Uprkos labavljenju mera, religijska okupljanja u crkvama, džamijama, sinagogama i ostalim hramovima u Nemačkoj su do daljeg zabranjena. Veliki javni događaji zabranjeni su do 31. avgusta.

Da li su Nemci zadovoljni kako su stvari prošle

Novinar Nenad Radičević iz Nemačke rekao je za RTS da je epdemiloška kriva zaravnjena, usporio se priliv novoinficiranih. Ali kako je Merkel saopštivši ublažavnje mera rekla - ovo je samo krhki privremeni uspeh i da Nemačka i dalje nije dovoljno sigurna da joj se neće dogoditi scenario kao u Francuskoj ili Italiji.

Govoreći o tome da li su Nemci zadovoljni kako su stvari prošle, Radičević smatra da jesu jer su stvari prošle bolje nego u Francuskoj, a za to ima više razloga. 

Jedan razlog je taj da prvi "paket" ljudi koji su bili inficirani i doneli virus - su bili ljudi u top kondiciji, oni su bili na skijanju u severnoj Italiji, pa se činilo u početku da postoji magija da je smrtnost od 0,4 odsto pre dve nedelje. Ali vremenom je infekcija zahvatila sve slojeve stanovništva i smrtnost je porasla na 2,6 odsto. Nemačka je u tom smislu jednaka nekim očekivanjima epidemiologa.

Za razliku o Francuske, Holandije, Britanije, Italije - Nemačka je pre tri decenije bila spora u gašenju bolnica.

Taj tržišni model preispitivanja isplativnosti svake bolnice nije završavan time da su političari donosili odluke o gašenju, nego su to prepuštali da prosto bolnice budu iznurene bavljenjem time da li su u gubitku ili ostvaruju profit. Tako da nisu ugašene brojne bolnice koje su srednjeg kapaciteta široko rasportanjene, pa je Nemačka uspela da za nedelju dana prethodnu brojku od 28.000 kreveta na intenzivnoj nezi poveća na 40.000 za nedelju dana, od toga 30.000 sa respiratorima.

Poenta je bila i u novcu, država je svakoj bolnci ponudila za svaki prazan krevet za obolelog 560 evra dnevno, i još 50.000 evra za svaki novi krevet na intenzoivnoj nezi, koji nisu imali prošle godine.

Jedna kombinacija novca i viška kapaciteta koji tržište nije uništilo uslovilo je da Nemačka ima drugačiju situaciju, nego na primer susedna Francuska.