Рапорт из Мадрида: Останите код куће

Хавијера сам упознао пре неколико година, као што је то обично код спортских новинара, због посла. Послао ми је електронску поруку и договорили смо се да се видимо једно поподне. Изненадило ме је што је знао за део града где је требало да се сретнемо. Прво што вам упада у очи када видите Хавијера је... његова супруга.

Шалим се. Био је то његов осмех. Дошао је са супругом. И ако се добро сећам, рекао ми је нешто на српском. Опет станка, али је брзо све постало јасно када сам пружио руку (али немојте да то вама падне на памет да то радите још неко време). Кристина је из Србије, девојачко презиме Косанић, сада Мартин.

Она је лекар, Хавијер је спортски новинар АС-а. Живе у Мадриду. Остали смо у контакту и после тога и замолио сам Хавијера да пренесе каква је сада ситуација у Мадриду, и код њега, а и код Кристине. Она је сада једна од храбрих и учених људи који помажу најугроженијима. Она је један од модерних хероја. 

”Ситуација је тешка. Можемо да кажемо да смо у ситуацији у којој је и Италија и да осећамо кроз шта они пролазе. Број пацијената расте отприлике оном стопом којом је расла у Италији претходних дана. Као што вероватно знате у Мадриду не смемо да напуштамо станове осим ако идемо у продавницу, апотеку или неки на посао. Већина нас је код куће. Многи и даље раде и иду на посао јавним превозом и то је оно што нас брине јер постоји опасност од заразе. Баш данас је одлучено да се затворе границе Шпаније, осим за оне Шпанце који се враћају својој кући”. 

Да ли си забринут?

”Не знам да ли је реч, забринут права реч. Али ово је дефинитивно нешто што никада нисам видео, што никада ни моји родитељи нису искусили, па чак ни моји баба и деда. Наравно да ме највише брине здравствена ситуација, поготово због родитеља јер су у старијим годинама. Истина, не излазе из куће али никада се не зна да ли може нешто да им се деси. Али поред тога, оно о чему размишљам је економија и како ће све ово утицати на будућност јер је Шпанија тек изашла из велике кризе. То ми је такође важно”.

Како за тебе лично протичу претходни дани?

”Од претходне среде ја сам код куће. Имам посао који ми омогућава да радим из свог дома. Сада када су сви фудбалски тимови одлучили да престану да тренирају ја заправо могу да будем код куће. Излазим само да купим храну, да однесем храну и лекове родитељима и да одвезем супругу на посао у болницу. Свако јутро је одвезем, и увече довезем. Данас ради од 8 ујутро до 22 увече”. 

Да ли је тешко бити у кући толико времена?

”Имам времена да гледам ТВ или интернет, али ово сада ми не пада толико тешко. Оно што може да буде проблем је ситуација за две или три седмице. Али за сада се прилично добро сналазим и трудим се да се окупирам стварима које ме занимају и да не бих ’полудео’ код куће.

Шта је најважније тренутно у твојој земљи?

”Овде у Шпанији основна ствар је да зауставимо степен прогресије болести. Тиме смо сада највише окупирани. Јако је важно да сачувамо здравствени систем да не би био у колапсу. Такође је битна и економија. Многе фабрике су затворене, многи људи су без посла. То је такође тешко”. 

Дакле, ти си један од оних који раде од куће...

”Да, радим свој посао, радим свој посао од куће. Моје новине, АС, су ми већ неко време дале могућност да радим од куће и могу да упишем вест или у дневно или у интернет издање. Са обзиром да нема тренинга и утакмица, утолико је једноставније. Имам више телефонских разговора али признајем да ми није толико тешко да то радим. Мало је комуникација тежа. Морамо да закључимо сутрашње издање до 19 часова, некада је то било до поноћи. Сада морамо и да будемо и много креативнији, да бисмо учинили издање занимљивим јер нема толико ствари да се пише из света спорта”. 

Како је Кристини, њој је много теже, зар не?

”Да, да моја супруга ради и у болници и у дому здравља, како ви то зовете. Овде је јако тешко. Она лечи и болесне од коронавируса. На пример, јуче је радила са троје таквих пацијената. До сада је третирала њих шесторо или седморо. Сада скоро сваки доктор ради на овим хитним случајевима”. 

Како је она?

”Она је добро. Њена болница је јавна болница, и предузимају све мере предострожности да се смањи ризик који свакако постоји. Свесна је да може да се разболи и може да буде проблем, не само за мене, не само људе око ње већ и за здравство јер ако се разболи неће моћи да помогне другима. То је значајно за здравствени систем. Наравно, она брине и о ситуацији у Србији. Није у директном контакту са фамилијом и забринута је због ширења пандемије и у Србији. Њени родитељи, њени баба и деда и сестра су тамо и она држи палчеве и нада се да се ситуација неће толико драстично погоршати”. 

Како изледају њене обавезе?

”Њене обавезе су...рад, рад и још више рада. Сви лекари који постоје а могу да помогну су ангажовани на помоћи. Они имају заштиту, морају да следе протокол али ипак неколико колега има вирус и то је проблем”.

Како је подржаваш?

”Покушавам да је подржим свакодневно колико год је то могуће. Трудим се да је подсетим на мере опреза. Не желим да иде јавним транспортом јер постоји ризик да се разболи. Морам да кажем да шпанско друштво лекарима пружа огромну подршку. Људи свако вече изађу на прозор и аплаудирају докторима за све што раде. Рекла ми је да чак и када ради 12 или 14 сати дневно, таква врста подршке јој много значи и много јој помаже да наставе да се бори и ради”. 

Да ли си оптимистичан?

”Оптимистичан... не знам како бих дефинисао оптимизам у овој ситуацији. Надам се да ће све спласнути и да ћемо бити као Кина. Али Шпанија није Кина, Италија није Кина, ми смо медитеранске земље и нисмо тако дисциплиновани као азијске државе. Али оптимистичан сам наравно и мислим да ће све ово проћи, али за то је неопходна помоћ свих. И то не само помоћ свих у Шпанији већ сви у свету морају да се потруде. Знам да ће бити тешка ситуација, вероватно низ наредних месеци. Надам се да неће бити толико тешко али ствари сада тако изгледају”.

Шта саветујеш нама којима те ствари могу да се десе?

”Пре свега треба бити миран. И пратити упуства власти. Наглашавам да је то веома важно. Верујте ми. Јако важно. Од како смо више код куће, број случајева заражених не расте тако јаким темпом, и мање људи долази у болнице. Иако знам да има заражених свакодневно, али не оним темпом као да живимо уобичајеним животом. И онда, будите дисциплиновани, следите неку рутину у превенцији. А потом, будите маштовити, можда да урадите ствари које сте мислили да никада нећете, да радите вежбе код куће, или шта год... трудите се да вам мисли увек буду окупиране”.

Хавијер је наставио да довршава свој чланак за АС, мало ће одморити и отићи по Кристину у болницу. Такав је његов дан. А Кристинин... ако желите да јој олакшате дан, и њој и свим лекарима, медицинском особљу... останите код куће!