Raport iz Madrida: Ostanite kod kuće

Havijera sam upoznao pre nekoliko godina, kao što je to obično kod sportskih novinara, zbog posla. Poslao mi je elektronsku poruku i dogovorili smo se da se vidimo jedno popodne. Iznenadilo me je što je znao za deo grada gde je trebalo da se sretnemo. Prvo što vam upada u oči kada vidite Havijera je... njegova supruga.

Šalim se. Bio je to njegov osmeh. Došao je sa suprugom. I ako se dobro sećam, rekao mi je nešto na srpskom. Opet stanka, ali je brzo sve postalo jasno kada sam pružio ruku (ali nemojte da to vama padne na pamet da to radite još neko vreme). Kristina je iz Srbije, devojačko prezime Kosanić, sada Martin.

Ona je lekar, Havijer je sportski novinar AS-a. Žive u Madridu. Ostali smo u kontaktu i posle toga i zamolio sam Havijera da prenese kakva je sada situacija u Madridu, i kod njega, a i kod Kristine. Ona je sada jedna od hrabrih i učenih ljudi koji pomažu najugroženijima. Ona je jedan od modernih heroja. 

”Situacija je teška. Možemo da kažemo da smo u situaciji u kojoj je i Italija i da osećamo kroz šta oni prolaze. Broj pacijenata raste otprilike onom stopom kojom je rasla u Italiji prethodnih dana. Kao što verovatno znate u Madridu ne smemo da napuštamo stanove osim ako idemo u prodavnicu, apoteku ili neki na posao. Većina nas je kod kuće. Mnogi i dalje rade i idu na posao javnim prevozom i to je ono što nas brine jer postoji opasnost od zaraze. Baš danas je odlučeno da se zatvore granice Španije, osim za one Špance koji se vraćaju svojoj kući”. 

Da li si zabrinut?

”Ne znam da li je reč, zabrinut prava reč. Ali ovo je definitivno nešto što nikada nisam video, što nikada ni moji roditelji nisu iskusili, pa čak ni moji baba i deda. Naravno da me najviše brine zdravstvena situacija, pogotovo zbog roditelja jer su u starijim godinama. Istina, ne izlaze iz kuće ali nikada se ne zna da li može nešto da im se desi. Ali pored toga, ono o čemu razmišljam je ekonomija i kako će sve ovo uticati na budućnost jer je Španija tek izašla iz velike krize. To mi je takođe važno”.

Kako za tebe lično protiču prethodni dani?

”Od prethodne srede ja sam kod kuće. Imam posao koji mi omogućava da radim iz svog doma. Sada kada su svi fudbalski timovi odlučili da prestanu da treniraju ja zapravo mogu da budem kod kuće. Izlazim samo da kupim hranu, da odnesem hranu i lekove roditeljima i da odvezem suprugu na posao u bolnicu. Svako jutro je odvezem, i uveče dovezem. Danas radi od 8 ujutro do 22 uveče”. 

Da li je teško biti u kući toliko vremena?

”Imam vremena da gledam TV ili internet, ali ovo sada mi ne pada toliko teško. Ono što može da bude problem je situacija za dve ili tri sedmice. Ali za sada se prilično dobro snalazim i trudim se da se okupiram stvarima koje me zanimaju i da ne bih ’poludeo’ kod kuće.

Šta je najvažnije trenutno u tvojoj zemlji?

”Ovde u Španiji osnovna stvar je da zaustavimo stepen progresije bolesti. Time smo sada najviše okupirani. Jako je važno da sačuvamo zdravstveni sistem da ne bi bio u kolapsu. Takođe je bitna i ekonomija. Mnoge fabrike su zatvorene, mnogi ljudi su bez posla. To je takođe teško”. 

Dakle, ti si jedan od onih koji rade od kuće...

”Da, radim svoj posao, radim svoj posao od kuće. Moje novine, AS, su mi već neko vreme dale mogućnost da radim od kuće i mogu da upišem vest ili u dnevno ili u internet izdanje. Sa obzirom da nema treninga i utakmica, utoliko je jednostavnije. Imam više telefonskih razgovora ali priznajem da mi nije toliko teško da to radim. Malo je komunikacija teža. Moramo da zaključimo sutrašnje izdanje do 19 časova, nekada je to bilo do ponoći. Sada moramo i da budemo i mnogo kreativniji, da bismo učinili izdanje zanimljivim jer nema toliko stvari da se piše iz sveta sporta”. 

Kako je Kristini, njoj je mnogo teže, zar ne?

”Da, da moja supruga radi i u bolnici i u domu zdravlja, kako vi to zovete. Ovde je jako teško. Ona leči i bolesne od koronavirusa. Na primer, juče je radila sa troje takvih pacijenata. Do sada je tretirala njih šestoro ili sedmoro. Sada skoro svaki doktor radi na ovim hitnim slučajevima”. 

Kako je ona?

”Ona je dobro. Njena bolnica je javna bolnica, i preduzimaju sve mere predostrožnosti da se smanji rizik koji svakako postoji. Svesna je da može da se razboli i može da bude problem, ne samo za mene, ne samo ljude oko nje već i za zdravstvo jer ako se razboli neće moći da pomogne drugima. To je značajno za zdravstveni sistem. Naravno, ona brine i o situaciji u Srbiji. Nije u direktnom kontaktu sa familijom i zabrinuta je zbog širenja pandemije i u Srbiji. Njeni roditelji, njeni baba i deda i sestra su tamo i ona drži palčeve i nada se da se situacija neće toliko drastično pogoršati”. 

Kako izledaju njene obaveze?

”Njene obaveze su...rad, rad i još više rada. Svi lekari koji postoje a mogu da pomognu su angažovani na pomoći. Oni imaju zaštitu, moraju da slede protokol ali ipak nekoliko kolega ima virus i to je problem”.

Kako je podržavaš?

”Pokušavam da je podržim svakodnevno koliko god je to moguće. Trudim se da je podsetim na mere opreza. Ne želim da ide javnim transportom jer postoji rizik da se razboli. Moram da kažem da špansko društvo lekarima pruža ogromnu podršku. Ljudi svako veče izađu na prozor i aplaudiraju doktorima za sve što rade. Rekla mi je da čak i kada radi 12 ili 14 sati dnevno, takva vrsta podrške joj mnogo znači i mnogo joj pomaže da nastave da se bori i radi”. 

Da li si optimističan?

”Optimističan... ne znam kako bih definisao optimizam u ovoj situaciji. Nadam se da će sve splasnuti i da ćemo biti kao Kina. Ali Španija nije Kina, Italija nije Kina, mi smo mediteranske zemlje i nismo tako disciplinovani kao azijske države. Ali optimističan sam naravno i mislim da će sve ovo proći, ali za to je neophodna pomoć svih. I to ne samo pomoć svih u Španiji već svi u svetu moraju da se potrude. Znam da će biti teška situacija, verovatno niz narednih meseci. Nadam se da neće biti toliko teško ali stvari sada tako izgledaju”.

Šta savetuješ nama kojima te stvari mogu da se dese?

”Pre svega treba biti miran. I pratiti upustva vlasti. Naglašavam da je to veoma važno. Verujte mi. Jako važno. Od kako smo više kod kuće, broj slučajeva zaraženih ne raste tako jakim tempom, i manje ljudi dolazi u bolnice. Iako znam da ima zaraženih svakodnevno, ali ne onim tempom kao da živimo uobičajenim životom. I onda, budite disciplinovani, sledite neku rutinu u prevenciji. A potom, budite maštoviti, možda da uradite stvari koje ste mislili da nikada nećete, da radite vežbe kod kuće, ili šta god... trudite se da vam misli uvek budu okupirane”.

Havijer je nastavio da dovršava svoj članak za AS, malo će odmoriti i otići po Kristinu u bolnicu. Takav je njegov dan. A Kristinin... ako želite da joj olakšate dan, i njoj i svim lekarima, medicinskom osoblju... ostanite kod kuće!