Put ka završnici započet je u Kajzeriju, prvi rival bila je Angola (koja nas čeka i u Kini), a rezultat 94-44 sve govori. Prvi strelac je bio Aleksandar Rašić (22 poena), Duško Savanović je dao 13, Milan Mačvan 11. Poraz od Nemačke 81-82, posle dva produžetka (69-69, 73-73) nije bio planiran, ali ništa bitno nije pokvario. Jan Jagla nam je ubacio 22 poena, Kosta Perović je za nas dao 20.

Jordan je u trećem kolu bio nedostarao rival (112-69, Savanović 21, Perović 20) a onda je usledila sigurna pobeda nad Australijom 94-79. Blistali su Teodosić (19) i Veličković (18), Krstić je dao 14, a Kešelj 11. Posle pet kola bili smo prvi sa bilansom 4-1, a onda nas je put odveo na Hrvatsku.

Utakmica osmine finala odigrana je 4. septembra u dvorani "Sinan Erden" u Istanbulu. Počeli smo loše, Hrvati su posle prve četvrtine vodili 27-19 ali je na poluvremenu zaostatak bio podnošljiv, 34-36. Treću deonicu naš tim je dobio 20-14. Drama je dostigla vrhunac kada je Davor Kus 5,9 sekundi pre sirene doneo izjednačenje. U našem poslednjem napadu fauliran je Aleksandar Rašić, pogodio je prvo a namerno promašio drugo bacanje da bi vreme krenulo... Najvažnija je bila pobeda, Srbija je bila u četvrtfinalu.

Rival za polufinale bila je Španija. Tokom najvećeg dela utakmice naš tim je igrao dobro i vodio, na poluvremenu je bilo 49-41, ali su se Španci u nastavku vratili, izjednačili i uveli meč u dramatičnu završnicu. Kod rezultata 89-89 Miloš Teosić je u našem poslednjem napadu izveo antologijski šut. Poveo je napad, držao loptu, videlo se da namerava sam da rešava situaciju. Bio je na 8,5 metara od koša, ispred njega znatno viši Horhe Garbahosa, ali je Teo čekao trenutak, podigao se na šut i pogodio!

Garbahosa mi je nedavno rekao:

"Ne sanjam Teodosića i njegov šut, nije bila moja greška nego njegova zasluga. Šut je bio sa velike udaljenosti."

Protivnik u polufinalu bila je Turska, bolja od Slovenije 95-68.

Amerikanci su, sa veoma jakim timom, u polufinalu eliminisali Litvaniju 89-74 (Kevin Durent je dao 38 poena), a onda su na parket, pred 15.000 gledalaca, izašli košarkaši Turske i Srbije. Pobedila je Turska 83-82 iako je Srbija bila bolja u najvećem delu meča.

Na poluvremenu je imala sedam poena viška (42-35). Naš tim je imao i osam poena prednosti (54-46) ali se u poslednju deonicu ušlo sa 63-60 za naš tim. Kada su Kešelj i Teodosić doneli prednost od osam poena (72-64) činilo se da će Srbija u finale, ali usledio je dramatični finiš i jedna od najvećih nepravdi u istoriji mundijala.

Turci su nekako došli do minimalnog vođstva 76-75 ali smo na 28 sekundi pre kraja, posle ofanzivnog skoka Kešelja, mi vodili 80-79. Gotovo smo bili u finalu posle koša Veličkovića za 82-81 samo 4,5 sekundi pre kraja. Bogdan Tanjević, selektor Turske, uzeo je tajm-aut. Naši nisu hteli da prave faul, branili su napad ali nisu mogli da se odbrane od grube sudijske greške – Tunčeri je u prodoru ka našem košu gazio aut-liniju, ali to nije bilo viđeno, ili nije željeno da bude viđeno.

Iz nelegalne akcije Turci su 0.5 sekundi pre kraja došli do pobede i finala. Naš selektor Dušan Ivković osuo je paljbu po Fibi, ali nije bio kažnjen jer su svi znali da je bio u pravu.

Demoralisani posle prave krađe, naši igrači nisu imali snage da se suprotstave Litvaniji u borbi za bronzu, izgubili su 88-99, Linas Kleiza dao nam je 33 poena, a od naših igrača donekle mu je parirao Novica Veličković sa 18.

Titulu je osvojila ekipa SAD, superorna u finalu 81-64 uz još jednu egzibiciju Kevina Durenta (28 poena), potpomognutog Odomom (15) i Vestbrukom (13).

Naš tim se iz Istanbula vratio bez medalje, ali uzdignute glave. Srbija se, posle 6-7 godina krize, vratila u evropski i svetski vrh.