Kanada, ogromni neiskorišćeni potencijal

Godinama se čeka da jedina zemlja izvan SAD koja ima tim u najjačoj ligi na svetu, a ujedno i šampiona NBA lige (Toronto reptorsi) izbije na vrh i u reprezentativnom planu, ali Kanada iz prvenstva u prvenstvo predstavlja veliko razočaranje.

Jedina medalja na velikim prvenstvima u istoriji ove zemlje u košarci došla je 1936. na Olimpijskim igrama u Berlinu, kada su osvojili srebro.

Bio je to debi košarke na Olimpijadi, a igralo se na teniskim terenima na šljaci. Utakmice su zbog vremenskih uslova često morale biti prekinute ili odložene. Kanađani su do finala sa Amerikom došli savladavši Švajcarsku, Urugvaj i Poljsku.

Zanimljivo je da je tu jedinu medalju na globalnim prvenstvima Kanađanima uručio njihov zemljak, Džejms Nejsmit, osnivač košarke.

Od tada, Kanađani se čak devet puta nisu plasirali na Olimpijadu, računajući i poslednje četiri u Atini, Pekingu, Londonu i Riju. Što se Svetskih prvestava tiče, četiri puta se nisu ni kvalifikovali (nije ih bilo ni na poslednjem 2014. u Španiji), a najbolji plasman im je šesto mesto 1978. I 1982. Godine.

Istorija ove košarkaške reprezentacije zvuči poprilično bedno uzimajući u obzir koji igrači su rođeni u Kanadi. Najzvučnije ime svakako je Stiv Neš. Dvostruki najkorisniji igrač NBA lige nije uspeo da individualne uspehe prenese i u reprezentativnoj karijeri. Pored njega, u reprezentaciji Kanade bili su i Rik Foks, Bil Venington, Semjuel Dalembert, Keli Olinik, Džoel Entoni, Endru Vigins. Najveći uspesi dostignuti su na kontinentalnom nivou (srebra 1980 i 1999. na AmeriKupu i srebro 2015. na Pan Američkim igrama).

Velike ambicije Kanada je gajila pred prestojeće Svetsko prvenstvo u Kini, ali su one dobrim delom ugašene otkazima ključnih igrača. U Kini, što zbog povreda, što zbog ličnih razloga neće igrati Džamal Mari (Denver), Keli Olinik (Majami), Ar Džej Beret (Njujork), Šaj Gildžus-Aleksander (Oklahoma), Trej Lajls (Denver), Tristan Tompson (Klivlend), Endru Vigins (Minesota)...

Za zemlju koja ima šampiona u NBA ligi nastupaće samo dva igrača iz iste: Kori Džozef i Kem Birč. Džozef je novo pojačanje Sakramenta i nije prošao pripreme sa ostalim saigračima iz reprezentacije, dok Birč ne toliko često nastupa za Orlando u koji je došao iz Olimpijakosa prošle sezone.

Ključnu ulogu pored njih dvojice igraće plejmejker Barselone Kevin Pengos i veoma dobri šuteri Viltjer, Stauskas i Heslip. Kajl Viltjer je Unikahu i Olimpijakos zamenio Turk Telekomom, Stauskas je godinama lutao po NBA ligi, da bi nedavno pojačao Baskoniju, dok Bredli Heslip, nekadašnji košarkaš Igokee trenutno nastupa za turski Istanbul.

Kanada najveće nade polaže na trenera Nika Nursa. Strateg koji je prošle godine debitovao u NBA ligi je istu uspeo odmah i da osvoji. Pored taktičkih bravura, glavna karakteristika mu je i povezanost sa igračima i energija koju na njih prenosi.

"Putni ratnici" kako glasi nadimak ove selekcije imaće veoma težak posao u Grupi H, gde se sastaju sa Australijom, Litvanijom i Senegalom i biće potrebno pravo čudo da Kanada baš u Kini prekine crnu seriju neuspeha.