Iako su danas na programu bile dve četvrtfinalne utakmice, nakon kojih smo saznali imena prvih polufinalista Evrobasketa, oko terena nije bilo toliko zanimljivo, a moglo je.

Moglo je da je najbolji litvanski košarkaš u istoriji Arvidas Sabonis želeo da sarađuje. Ali nije. A pokušao sam tri puta nešto da izvučem.

Prvo sam ga "ulovio" u hali, ali portparol litvanskog tima nije dozvolio pitanja.

Drugi put je bio sasvim slučajan – na ulazu u obližnji šoping-centar. Sa dva prijatelja i u hrabrom izdanju u šortsu izlazio je iz objekta, ali pristao je samo da se slika, ponovo bez želje za pričom.

Treći put je bio u poluvremnu meča Francuska–Letonija, a tada je ispred VIP lože jedva rekao: "Dobra košarka na turniru", "Jedna pobeda nas deli od ulaska među četiri" i na pitanje o Daniloviću: "Videli smo se, u istom smo hotelu". Baš malo od tako velike zvezde.

Grci brojniji, Španci bolji

Očekivao sam mnogo veće prisustvo navijača iz Španije u Lilu, ali njih je bilo izuzetno malo. Možda nisu baš verovali da će njihov tim pobediti do danas nepobedivu Grčku, čiji su navijači bilo znatno bučniji tokom utakmice. Ali, nije pomoglo.

Pau Gasol je ponovo pružio doktorsku partiju, ubacivši 27 poena i uhvativši devet lopti. Ono što je još važnije jeste da je bio precizan i miran onda kada je to bilo najpotrebnije, kad se lomilo.

Na drugoj strani, sjajna dabl-dabl partija mladog NBA igrača Janisa Antetokounpa od 12 poena i čak 17 skokova nije bila dovoljna, s tim što treba reći da je upravo "Grik Frik" u finišu meča dva puta napravio korake, u veoma važnim napadima kada se "jurila" prednost rivala.

"Helenima" se desilo gotovo isto kao i prošlog leta na Mundobasketu – da ispadnu ubrzo posle perfektnog skora u grupi. U Španiji smo ih izbacili mi, a u Lilu Španci. Tako da se čekanje Grka na medalju sa EP nastavlja, a traje, evo, već 10 godina (bili su šampioni 2005. u Beogradu).

Parker i patike

Samo pola sata po završetku prvog, počinjalo je drugo polufinale. Taj period koristim da se prošetam oko stadiona i potražim navijače, ali revnosni i pedantni Francuzi su mahom već bili na svojim mestima.

Ono što saznajem u ovoj šetnji kroz jak vetar jeste to da, kako mi je otkrio momak sa štanda "Pika" (Peak), najbolji igrač "trikolora" Toni Parker godišnje uz neograničen broj pari patika od kineske kompanije inkasira i tri miliona dolara! "Mastan" ugovor, što bi se reklo.

Nakon tog štanda, "protrčao" sam i kroz zvaničnu prodavnicu Fudbalskog kluba Lil, u kojoj ima baš svega što vam može pasti na pamet, ali ničeg ispod šest evra. Dakle, za naš standard, skupo.

U halu stižem ponovo taman na vreme – kada više od 22 hiljade navijača peva "Marseljezu". Kao jedan. Zaista zvuči impresivno.

Dakle, manja poseta i više praznih mesta nego protiv Turaka, iako su se domaćini nadali ponovnom pomeranju lestvice nagore.

A na terenu, ukratko – Letonci dobri i sa aktivnim rezultatom do 17. minuta, kada Toni Parker koji je do tada šutirao 0/4 iz igre, za svega dva minuta veže sedam poena (dve dvojke i trojku) i vraća prednost Francuzima, koju više nisu ispuštali.

U trećoj deonici su puleni Vensana Kolea "dodali gas", a Letonci počeli da promašuju u seriji i više nije bilo povratka. Na kraju ubedljivih 84:70.

Znači, prvo polufinale nam donosi borbu titana, ili kako bi pričljivi i glasni španski komentator, koji sedi za stolom do našeg rekao: "Finale pre finala" i "duel glavnih favorita".

Zaboravio je Srbiju da poveže sa finalom, a morao je, ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog prvog meča na šampionatu u Berlinu.

Sutra će dan biti poseban, drugačiji i lepši. Svaki nam je takav kada igra naša reprezentacija. Tada radimo više, ali i uživamo još više. Valjda ćemo oko 20.30 biti u istom košu kao i ovi "finalisti pre finala".