Prepodnevne časove sam iskoristio da prošetam do Areni najbližeg Platz-a, a to je onaj koji nosi ime po ruskom imperatoru Aleksandru Prvom – Aleksanderplac (Alexanderplatz).

Ovaj veliki, dobro uređen i sadržajem pun trg je svojevrsni centar ovog dela grada, koji stanovnici Berlina zovu skraćeno "Aleks".

Dodavanjem samo jednog slova na taj nadimak, dobijate još jedno prepoznatljivo mesto ovog mini-centra grada – "Aleksa" je najveći tržni centar i svakako jedan od glavnih razloga zašto je ovaj deo izuzetno prometan.

Drugi je svakako jedan od simbola Berlina – TV toranj, ali njime ću se detaljnije baviti u posebnoj foto-priči. Takođe, Alesanderplac je i veliko transportno čvorište i mesto ukrštanja raznih vidova prevoza (S, M ili U ban).

Ipak, jedna stvar me je začudila. Nema ama baš nikakvih bilbroda i drugih vidova reklama koje bi ukazale da se u gradu, tri stanice vožnje odatle, održava prvenstvo Evrope u košarci. Čak ni momak koji radi na info-pultu turističke organizacije nije znao da je ovo veliko takmičenje u toku, tu u komšiluku. Čudno, ali tako je.

Na nekoliko mesta širom ovog velikog prostora prodaju se kobasice u kajzerici. Mobilne ekipe momaka u crvenom prodaju ih za jedan i po evro. Na jednom od mnogobrojnih "Doner kebap" mesta jedem zaista dobar i pravi (tri evra), u kombinaciji sa lokalnim pivom "berliner kindl" (dva evra).

Nakon treninga reprezentacije i slanja materijala u redakciju koji ste imali prilike da vidite, ponovo se vraćam na Aleksanderplac i penjem na toranj, ali to iskustvo zaslužuje poseban tekst koji ćete moći da čitate sutra.

Po silasku na zemlju, iako je mrak već počeo da pada, odlučujem da se uputim ka po mnogima najlepšoj a svakako najprometnijoj berlinskoj ulici – Fridrihštrase.

Laganom šetnjom idem ka Brandenburškoj kapiji kako bih se još jednom slikao kod ove istorijski važne građevine. Jer, Berlinci umeju da parafraziraju Rimljane i kažu: Nisi bio u Berlinu ako se nisi slikao kod kapije. Ako je to neophodan dokaz, onda ga imam po drugi put.

Obavih svoju turističku dužnost i uputih se nazad u hotel. Da iskucam ove redove i spremim se za sutrašnji radni dan, koji će početi već oko podneva, oko tri sata pre početka duela naših momaka sa Islandom (14.30).

Do čitanja. Pozdrav iz Berlina!