Читај ми!

Шпартање Берлином

Слободан дан, али умор је исти. Поново сам много шетао, али овога пута не по хали, већ по Берлину. Циљ ми је био да поново "штиклирам" неке од знаменитости Берлина, иако сам много тога видео 2008. Али, то већ стоји у датотеци "одавно".

Преподневне часове сам искористио да прошетам до Арени најближег Platz-a, а то је онај који носи име по руском императору Александру Првом – Александерплац (Alexanderplatz).

Овај велики, добро уређен и садржајем пун трг је својеврсни центар овог дела града, који становници Берлина зову скраћено "Алекс".

Додавањем само једног слова на тај надимак, добијате још једно препознатљиво место овог мини-центра града – "Алекса" је највећи тржни центар и свакако један од главних разлога зашто је овај део изузетно прометан.

Други је свакако један од симбола Берлина – ТВ торањ, али њиме ћу се детаљније бавити у посебној фото-причи. Такође, Алесандерплац је и велико транспортно чвориште и место укрштања разних видова превоза (С, М или У бан).

Ипак, једна ствар ме је зачудила. Нема ама баш никаквих билброда и других видова реклама које би указале да се у граду, три станице вожње одатле, одржава првенство Европе у кошарци. Чак ни момак који ради на инфо-пулту туристичке организације није знао да је ово велико такмичење у току, ту у комшилуку. Чудно, али тако је.

На неколико места широм овог великог простора продају се кобасице у кајзерици. Мобилне екипе момака у црвеном продају их за један и по евро. На једном од многобројних "Донер кебап" места једем заиста добар и прави (три евра), у комбинацији са локалним пивом "берлинер киндл" (два евра).

Након тренинга репрезентације и слања материјала у редакцију који сте имали прилике да видите, поново се враћам на Александерплац и пењем на торањ, али то искуство заслужује посебан текст који ћете моћи да читате сутра.

По силаску на земљу, иако је мрак већ почео да пада, одлучујем да се упутим ка по многима најлепшој а свакако најпрометнијој берлинској улици – Фридрихштрасе.

Лаганом шетњом идем ка Бранденбуршкој капији како бих се још једном сликао код ове историјски важне грађевине. Јер, Берлинци умеју да парафразирају Римљане и кажу: Ниси био у Берлину ако се ниси сликао код капије. Ако је то неопходан доказ, онда га имам по други пут.

Обавих своју туристичку дужност и упутих се назад у хотел. Да искуцам ове редове и спремим се за сутрашњи радни дан, који ће почети већ око поднева, око три сата пре почетка дуела наших момака са Исландом (14.30).

До читања. Поздрав из Берлина!

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 08. сеп 2015, 11:57) - anonymous [нерегистровани]

nije lose

ali nedostaju mi oni "topli", i bogato opisani detalji jednog grada, kao sto to radi Vlada Stankovic. Njegovi izvestaji iz Brazila su bili pravi dozivljaj. Ne kritikujem ovde clanak, ali fali mu malo vise "duse" u odnosu na Vladu.