Aufiderzen Berlin, bonžur Lil!

Upravo su izabranici, u našoj zemlji omraženog, Ergina Atamana teškom pobedom nad simpatičnim Islanđanima (tek posle produžetka) praktično "spustili zavesu" na takmičenje u grupi B.

Poslednji takmičarski dan počeo je neočekivano – aktivacijom požarnog alarma u dvorani. Vrlo brzo su svi prisutni evakuisani, a posle dvadesetak minuta vraćeni. Uzrok – dim u kuhinji. Ne veliki. Ali, ovde se ništa ne prepušta slučaju, pa su i tada sve procedure ispoštovane.

Iako se tokom čekanja ispred dvorane pronela informacija da bi početak meča Srbija–Italija mogao da kasni, to se, srećom, nije dogodilo.

Borba za prvo mesto sa Italijanima više je ličila na igru mačke i miša. Istina, "plavi" su bili oslabljeni neigranjem njihovog, za sada, ključnog čoveka – Marka Belinelija. Rešio je Pjanđani da ga ne uvodi u igru. Dakle, kalkulisao je. To mi je potvrdio i kolega sa italijanskog radija RAI, koji je sedeo do mene u medija-boksu za vreme utakmice. A i da nije, ne verujem da bi rezultat bio nešto bitno drugačiji.

Naši igrači se na drugoj strani nisu igrali digitronom, već loptom. I ponovo su u tome bili sjajni. Pogotovo onaj koji je u ovoj grupi prvi među jednakima. Kapiten, Miloš Teodosić.

Odigrao je Teo jednu od najkvalitetnijih partija u karijeri, a sigurno najbolju četvrtinu otkada je u Valjevu počeo da trenira pod obručima.

Za svega osam minuta ubacio je 14 poena, od čega tri trojke. Uz to, imao je dve asistencije! Čarobno! Ali tu nije stao. Nastavio je da "pleše" po terenu, i asistencijom nagradio svaku dobru kretnju svojih saigrača. Konačno ga je krenuo šut spolja i videlo se da mu to mnogo znači. Značiće i igri našeg tima. Mnogo.

Po završetku tog susreta, u srpskim redovima nije bilo prevelikog slavlja. Već se misli na Fince. Ali pre toga, "orlovi" kasno večeras lete u Lil, a u Hotel "Mjerkuri" stići će tek oko tri sata posle ponoći. Daleko od idealnog scenarija, ali šta je, tu je.

U utakmici koju Amerikanci vole da zovu "pobedi ili idi kući", Španci su u triler završnici pobedili, a samim tim i eliminisali domaćina – 76:77.

Sve to je iz prvog reda sa svojim drugarima posmatrao jedan Amerikanac – pomalo zbunjeni Kevin Djurant, prva zvezda NBA ligaša iz Oklahome. Naravno, privukao je veliku pažnju publike i nas novinara.

Ponovo je tragičar u nemačkim redovima njihov najbolji igrač na turniru, plej Denis Šruder, promašivši slobodno bacanje za produžetak. Time je indirektno poslao u reprezentativnu penziju svog saigrača i najboljeg nemačkog košarkaša u istoriji, Dirka Novickog. Popularni "Dirkenštajn" ovacijama je i sa suzama u očima ispraćen sa parketa Mercedes-Benc arene. Trudio se, borio, ali nije vredelo.

Nemački novinari otkrili su nam da ipak postoji varijanta da on još koji put zaigra u nacionalnom dresu – ukoliko im Fiba uruči specijalnu pozivnicu za kvalifikacioni turnir za Rio. Nada umire poslednja.

Čeka me pakovanje, ponovo aerodrom i let do Pariza. Pa onda putovanje vozom do Lila. Nadam se da će sve proteći kako treba i da ću ovoga puta na cilj stići sa prtljagom.

Do sledećeg javljanja, aufiderzen!