I naravno, već su počela brojna poređenja budućih igara sa svim prethodnim, a posebno sa upravo završenim u Riju. Za sada su to samo poređenja po brojnim detaljima i stvarima "oko terena" daleko od samih sportova i vrhunskih rezultata, ali ne znači da oni neće možda i presudno uticati na njih.

Pet stvari koje treba znati o narednim Igrama:

Visokotehnološke igre

Kada je Tokio prvi put bio domaćin Olimpijskih igara, 1964. godine, Igre su simbolizovale oporavak Japana od razaranja u Drugom svetskom ratu i njegov povratak u međunarodnu zajednicu. Voz velike brzine "šinkansen" (metak), koji je krenuo te godine, postao je simbol tehnološke snage Japana.

Pola veka kasnije, Tokio je jedan od najfuturističkijih gradova sveta: od sistema smart-kart vozova koji radi kao sat, do elektronskih ve-cea s grejanjem sedišta, koji prepadaju neke nove posetioce: "Kako li se ovo ispira?"

Japan planira da Igre 2020. godine upotrebi da bi pokazao najnapredniju vrhunsku tehnologiju, s robotima, instant-prevodom s raznih jezika, vozilima sa daljinskim upravljanjem i sa ekranima televizije HD-8K.

Snalaženje

Igre u Tokiju neće biti kompaktne kao što se obećavalo.

Dok je prvobitni plan zahtevao da se sva takmičenja održavaju u krugu od samo osam kilometara oko olimpijskog sela, to ipak neće biti tako.

U pokušaju da se smanje rashodi, nekoliko sportova, kao što su košarka, biciklizam i taekvondo, premešteno je u postojeće objekte van Tokija, da se ne bi gradili novi.

U tome će pomoći gusta mreža podzemne železnice i vozova Tokija. Izazov će biti kako pomoći posetiocima da se snađu u toliko obimnom sistemu koji može biti zbunjujući.

Novi sportovi

Igre će drugačije izgledati i iz sportske perspektive.

Bejzbol i softbol, surfovanje, skejtbording, karate i sportsko penjanje su dodati u program.

Bejzbol i softbol koji se vraćaju prvi put od 2008. godine, kao i karate, popularni su u Japanu.

Surfing, skejtbording i sportsko penjanje su dodati u pokušaju da se privuče mlađa generacija sportista i navijača.

Skandali

Svake Olimpijske igre izgleda da imaju svoje skandale, pa Tokio nije izuzetak.

Rad na novom glavom stadionu kasni, jer je Vlada odustala od prvobitnog projekta zbog naglo rastućih troškova.

Prvobitni logo Igara, bučno predstavljen, odbačen je zbog tvrdnje da je plagijat.

Premeštanje nekih takmičenja sa novih mesta održavanja na starija borilišta spaslo je 200 milijardi jena (dve milijarde dolara), ali i dalje se očekuje da će ukupni troškovi daleko prevazići prvobitne procene.

Organizacioni komitet Tokija je priznao da će operativni trošak Igara biti znatno veći od predviđene tri milijarde dolara, s koliko se Tokio kandidovao za Igre, ali nije izneo novu procenu.

Ti troškovi ne uključuju rashode za izgradnju novih sportskih objekata i druge infrastrukture povezane s Igrama.

Zemljotresi

Zatim, tu su i sile izvan bilo kakve kontrole.

Tokio redovno potresaju umereni zemljotresi. Oni retko izazivaju bilo kakvu štetu u gradu u kojem su zgrade projektovane da izdrže i jače udare, ali stručnjaci upozoravaju da se veliki zemljotres može desiti u bilo kojem trenutku.

Obala severoistočnog Japana je 2011. godine uništena kada je podmorski zemljotres magnitude 9,0 izazvao cunami od kojeg je poginulo više od 18.000 ljudi i koji je pokrenuo rastapanje nuklearnih jezgara tri reaktora u elektrani "Fukušima 1".

U Tokiju nije bilo velikog zemljotresa gotovo čitav vek – potres magnitude 7,9 i njime izazvani požari izazvali su smrt 140.000 ljudi još 1923. godine, te zemljotres možda odavno kasni, ali, kada će se dogoditi, nemoguće je predvideti.

Posebna zanimljivost je da će organizatori Igara zlatne, srebrne i bronzane medalje praviti od odbačenih i recikliranih mobilnih telefona i druge potrošačke elektronike.

Prema statističkim podacima, Japanci neće imati problema da to izvedu, jer je za, recimo, Igre u Londonu za izradu medalja utrošeno oko 9,6 kilograma zlata, oko 710 kilograma srebra i čak 1,3 tone za bronzane medalje, a u Japanu su tokom 2014. godine prijavili čak 143 kilograma zlata, preko 1,5 tona srebra i čak 1.112 tona bronze dobijene reciklažom mobilnih telefona.

U Japanu se odbaci oko 650.000 tona elektronskih uređaja godišnje, dok tek nešto preko 100.000 bude iskorišćeno ponovo. Japanci inače najviše stari elektronski otpad koriste kako bi napravili nove uređaje.