И наравно, већ су почела бројна поређења будућих игара са свим претходним, а посебно са управо завршеним у Рију. За сада су то само поређења по бројним детаљима и стварима "око терена" далеко од самих спортова и врхунских резултата, али не значи да они неће можда и пресудно утицати на њих.

Пет ствари које треба знати о наредним Играма:

Високотехнолошке игре

Када је Токио први пут био домаћин Олимпијских игара, 1964. године, Игре су симболизовале опоравак Јапана од разарања у Другом светском рату и његов повратак у међународну заједницу. Воз велике брзине "шинкансен" (метак), који је кренуо те године, постао је симбол технолошке снаге Јапана.

Пола века касније, Токио је један од најфутуристичкијих градова света: од система смарт-карт возова који ради као сат, до електронских ве-цеа с грејањем седишта, који препадају неке нове посетиоце: "Како ли се ово испира?"

Јапан планира да Игре 2020. године употреби да би показао најнапреднију врхунску технологију, с роботима, инстант-преводом с разних језика, возилима са даљинским управљањем и са екранима телевизије ХД-8К.

Сналажење

Игре у Токију неће бити компактне као што се обећавало.

Док је првобитни план захтевао да се сва такмичења одржавају у кругу од само осам километара око олимпијског села, то ипак неће бити тако.

У покушају да се смање расходи, неколико спортова, као што су кошарка, бициклизам и таеквондо, премештено је у постојеће објекте ван Токија, да се не би градили нови.

У томе ће помоћи густа мрежа подземне железнице и возова Токија. Изазов ће бити како помоћи посетиоцима да се снађу у толико обимном систему који може бити збуњујући.

Нови спортови

Игре ће другачије изгледати и из спортске перспективе.

Бејзбол и софтбол, сурфовање, скејтбординг, карате и спортско пењање су додати у програм.

Бејзбол и софтбол који се враћају први пут од 2008. године, као и карате, популарни су у Јапану.

Сурфинг, скејтбординг и спортско пењање су додати у покушају да се привуче млађа генерација спортиста и навијача.

Скандали

Сваке Олимпијске игре изгледа да имају своје скандале, па Токио није изузетак.

Рад на новом главом стадиону касни, јер је Влада одустала од првобитног пројекта због нагло растућих трошкова.

Првобитни лого Игара, бучно представљен, одбачен је због тврдње да је плагијат.

Премештање неких такмичења са нових места одржавања на старија борилишта спасло је 200 милијарди јена (две милијарде долара), али и даље се очекује да ће укупни трошкови далеко превазићи првобитне процене.

Организациони комитет Токија је признао да ће оперативни трошак Игара бити знатно већи од предвиђене три милијарде долара, с колико се Токио кандидовао за Игре, али није изнео нову процену.

Ти трошкови не укључују расходе за изградњу нових спортских објеката и друге инфраструктуре повезане с Играма.

Земљотреси

Затим, ту су и силе изван било какве контроле.

Токио редовно потресају умерени земљотреси. Они ретко изазивају било какву штету у граду у којем су зграде пројектоване да издрже и јаче ударе, али стручњаци упозоравају да се велики земљотрес може десити у било којем тренутку.

Обала североисточног Јапана је 2011. године уништена када је подморски земљотрес магнитуде 9,0 изазвао цунами од којег је погинуло више од 18.000 људи и који је покренуо растапање нуклеарних језгара три реактора у електрани "Фукушима 1".

У Токију није било великог земљотреса готово читав век – потрес магнитуде 7,9 и њиме изазвани пожари изазвали су смрт 140.000 људи још 1923. године, те земљотрес можда одавно касни, али, када ће се догодити, немогуће је предвидети.

Посебна занимљивост је да ће организатори Игара златне, сребрне и бронзане медаље правити од одбачених и рециклираних мобилних телефона и друге потрошачке електронике.

Према статистичким подацима, Јапанци неће имати проблема да то изведу, јер је за, рецимо, Игре у Лондону за израду медаља утрошено око 9,6 килограма злата, око 710 килограма сребра и чак 1,3 тоне за бронзане медаље, а у Јапану су током 2014. године пријавили чак 143 килограма злата, преко 1,5 тона сребра и чак 1.112 тона бронзе добијене рециклажом мобилних телефона.

У Јапану се одбаци око 650.000 тона електронских уређаја годишње, док тек нешто преко 100.000 буде искоришћено поново. Јапанци иначе највише стари електронски отпад користе како би направили нове уређаје.