Седма утакмица и седма победа! Овога пута тријумф са собом носи нешто опипљиво - полуфинале и две утакмице за медаљу! Још само једна победа и главни постављени циљ ће бити остварен - пласман у Рио.

Чеси у среду пред прилично празном двораном у Лилу показали зубе и квалитет, али Србија није Хрватска, већ уз домаћина једина још увек не поражена селекција, карактеран тим са дугом клупом који ево већ у седмом мечу на првенству налази пут до победе.

Иако је утакмица имала мало чудан ток у првом полувремену, на крају је све дошло на своје и носиоци игре на обе стране били су најефикаснији.

Новом докторском партијом капитен Милош Теодосић дириговао је игром Србије и на на крају оборио рекорд европских првенстава по броју асистенција - имао је невероватних 14, по седам у сваком полувремену! Уз то, додао је и 12 поена да заокружи дабл-дабл издање, које је имао и Бјелица са 14 кошева и 10 ухваћених лопти.

Ипак, прави "меч-винер" био је Зоран Ерцег, забележивши 20 поена (тројке 3-4), чини се увек кад је требало. Ширио је одбрану ривала и свако кашњење сурово кажњавао. Уосталом, због оваквих игара је и поведен на турнир.

На другој страни, чешки трио Саторански-Шилб-Весели био је двоцифрен (20-11-23), али је клупа која је срушила Хрвате овога пута затајила, убацивши скромних 14 поена.

Друго четвртфинале донело је много више узбуђења, продужетак и Литванце за ривала "орловима" у полуфиналу!

Италијани су својом пре свега индивидуалном игром успели да дођу до егала у последњем минуту, али онда врло траљаво одиграли последњи напад. Казна је стигла у додатних пет минута - Калнеитис и Валанчиунас су оберучке поклон прихватили, казнили "азуре" и послали их у разигравање за поредак од 5. до 8. места.

Дакле, 20 година након легендарног атинског финала, кошаркашка копља Срба и Литванаца укрстиће се, овога пута у полуфиналу и мечу за олимпијску визу.

Наш селектор их је тада "уништио" тројкама, а сада ће морати да спреми тактичко уништење. Да би све било као неки својеврсан римејк требаће нам једно "Даниловић над Сабонисом" закуцавање.

Рецимо изведби Калинића над Валанчиунасом. Тако ми се нешто јавља...