Iz knjige "Ravna gora" - Đurđevdan

...Na proplanku šume stoji Radmila sa pištoljem u ruci. Žarko i učitelj Živadin joj pokazuju.

- Moraš da umiriš dah. Tako. I kad povučeš oroz, kažiprst mora da bude miran...

Žarko je bodri.

- 'Ajde sejo, imaš još tri metka...

Ona opali. Okačena stara ćupina na hrastovoj grani se raspršti. Vukadin, ushićen, u rukama drži vojnički karabin.

- Bravo! Bravo!

On podiže karabin, pa zapuca u ostatak mete. Iz dubine se pojavi Živana.

- Vukadine, šta radite to!?

Radmila se trgže.

- Majka...

Žarko hitro uze pištolj iz sestrine ruke i sakri ga iza pojasa. Majka, zadihana, dođe do njih, pokušavajući da umiri dah.

- Šta će ti ta pušketina u rukama, crni Vukadine danas na Đurđevdan, odgovori majci!?

- Ja sam vojnik, majka. Ja nisam još odslužio. Čim budem saznao gde, ja ću da se javim u jedinicu...

Ponosno odgovara Vukadin.

- Gde da se javiš? Je l' vidiš da je sve satrveno i propalo. Ne ideš ti nigde od kuće, ni ti ni tvoj brat Žarko, jeste me razumeli? Samo preko mene mrtve...

Viče usplahirena Živana.

Žarko priđe majci, nežno je zagrli.

- Ne brini majko, Radmila je htela samo da proba. Živadin joj pokazuje kako se puca.

Živana se razbesni, od muke, straha i brige.

- Šta da proba? Jeste vi poludeli!? Devojka pa puca. Neka Živadin pokazuje na drugom mestu! Radmila? Ja sam te učila da štrikaš i vezeš, a ti pucaš!? Oca vam odveli, hoćete da dođu i po vas?!

Živadin, kroz osmeh, odgovori umesto Radmile. Krenu da zagrli Živanu.

- Tetka Živana, revolucija ne može da čeka. Revolucija bez mladosti je kao oko bez zenice, kao dan bez sunca. Za Radmilu je sada važnije da zna da puca, nego da štrika i veze..

Živana ga odgurnu. Pobesne i ostrvi na njega, kao vučica koja štiti svoj nakot. Oči joj sevnuše.

- Slušaj ti, piskaralo učiteljsko, ti znaš šta je za nju važnije!? Ti znaš, a mi ne znamo?  Da se nisi muvao po Planinici sa svojim lezilebovićima, moj Stanoje bi danas bio kod kuće! Znaš koliko nas zanima tvoj komunizam? Koliko lanjski sneg!

- Majko!

Radmila se pobuni.

Živana se onda okrenu prema njoj, pa pokaza rukom prema dvorištu.

- Kući! Jesi me čula!?

Radmila prekri lice rukama i demonstrativno pođe ka dvorištu. Majka pođe za njom, a onda zastade i pogleda učitelja.

- Pogledaš li Radmilu još jedared, sa mnom ćeš da imaš posla...

Onda se okrenu sinovima.

- Vas dvojica, polazite! Danas vam je slava...

- Sad ćemo, majko...

Žarko odgovori. Živana pođe, pa ponovo zastade.

- Polazite da sečemo kolač! Neću više da vas vidim sa ovim, je l' vam jasno?

Oštrim korakom ona se uputi ka dvorištu. Žarko, postiđen majčinim postupkom, stavi Živadinu ruku na rame.

- Izvini druže, majka je majka...

Vukadin krenu.

- Hoćemo li, Žare?

Žarko zagrli Živadina, povede ga na stranu i dobaci Vukadinu.

- Sačekaj malo, batice..

Njih dvojica se odvojiše i odoše prema šljiviku, razgovarajući poverljivo. Vukadinu ne beše pravo. Pogleda ih i po tome kako razgovaraju, učini mu se da je po sredi nešto veoma važno. Kad se vrati kod brata, Žarko primeti da je ljut. Uvređen, Vukadin upita.

- Šta to krijete od mene? Šta je to što on treba da zna, a ja ne?

Žarko zastade, zagleda se u lice svog mlađeg brata.

- Izvini, batice, jesi moj brat, ali još uvek nisi naš...

- Nego čiji sam?

Vukadin demonstrativno krenu. Žarko ga uhvati za ruku.

- Čekaj! Živadin i ja imamo plan kako da oslobodimo oca...

- Kako da ga oslobodite?

- Da napadnemo zatvor u Ljigu! Nemci su zarobili preko dvesta ljudi iz okolnih sela. I pop Ljubinko je zatvoren. Živadin skuplja drugove. Ako ga ne puste za dva dana, izvešćemo napad...

Vukadin je preneražen. Prkosno i povređeno pogleda u svog brata. Krv mu udari u lice.

- Tako znači? Ti se sa Živadinom dogovoraš kako da izbaviš našeg oca? Ako nisi znao Stanoje je i moj otac, nije samo tvoj! I ja sam mu sin!

- Izvini, ja moram da se ponašam po nalozima Partije. Predložiću drugovima da te primimo u SKOJ. Onda ni za tebe neće biti tajni.

Žarko mirno odgovara.

- Kakav SKOJ? Šta je to SKOJ?

Začuđeno upita Vukadin.

Žarko zastade, pogleda ga iznerviran pitanjem.

- Eto! Ne znaš ni šta je SKOJ, a tražiš od mene da pričam sa tobom o svemu otvoreno! SKOJ je Savez komunističke omladine Jugoslavije.

- Ja sam ti brat, a taj SKOJ ti je važniji od mene! I Živadin ti je važniji!

Vukadin se ljutito okrenu i žurno krenu. Žarko ga sustiže.

- Pričaš gluposti. Čekaj! Čekaj da ti kažem.