Kad kostim dopuni karakter

Koliko puta smo, posle emitovanja nekog filma ili serije, čuli komentare divljenja date na račun kostima? A koliko puta nije bilo tako? Imamo pravo da nam se kostim svidi ili ne, kao i na to da ga razumemo ili ne razumemo.

Možda jeste odličan, ali je suviše privukao našu pažnju jer drugi stvaraoci nisu bili na visini svog zadatka, ili je možda autor kostima nametljiv i nije sposoban za timski rad.

Koliko puta nam je kostim na glumcu izgledao usiljen, nepriličan karakteru, nalik na puku ilustraciju i nedovoljno likovno obrađen, suviše nov, pa i istorijski neodgovarajući? Nedorađen?

U moru domaćih i stranih produkcija sa savremenom ili istorijskom tematikom, gledamo dobra i nesrećna kostimografska rešenja, poneka fantastična ali neprimetna, jer tako i treba da bude, ili ona koja imaju zadatak da budu slike od kostima.

Ko je kostimograf i kakav može biti njegov doprinos?

To je onaj saradnik koji će kostim saobraziti karakteru koji glumac tumači i koji će gledaocu spoljašnjim sredstvima dočarati unutrašnju sliku datog karaktera i odrediti epohu na istorijskom horizontu, obeležiti način života dramskog karaktera, njegov ekonomski i društveni status, obrazovanje, pripadnost narodu, grupi, ponuditi likovnu estetiku trenutka i mesta, a ponekad sa svojim radom ostati gotovo za sve neprimetan, osim za prave poznavaoce filmskog posla.

To je neko ko je celog radnog veka u predvorju nauke i koristi dostignuća naučnih disciplina tragajući za činjenicama. Kostimograf posmatra svet i sve ono što nastaje u umetnosti u njegovoj sredini, ali i u kulturnom krugu čiju kulturu i izraz razume i prepoznaje. To je sve samo startna pozicija na svakom novom početku stvaralaštva jer su tri pojma uvek tu da stvaraocu zadaju muke: kultura odevanja, dramski karakter i produkcija.

Kultura odevanja kao poznavanje faktora koji su uticali na nastanak određene nošnje, službenog odela, radne odeće, svečane, kao i ukrašavanja lica i tela, načina izrade odeće, od pećinskog čoveka, pa nadalje kroz istoriju ljudskog društva. Kultura odevanja kao poznavanje istorije odevanja, promena oblika i materijala nastalih kao posledica razmene informacija kroz osvajanja i trgovinu, širenje religija i kulturnih uticaja, uspostavljanje zakona i dogmi, pravaca i stilova, tehnološkog napretka, mode.

Dramski karakter kao glumac u određenoj ulozi, ali i u kostimu koji mu neće spasti ulogu, ali mu zato može pomoći i odrediti mu mesto u vremenu, geografiji, istorijskom, društvenom i ekonomskom kontekstu, obojiti ga psihološki, socijalno i karakterno, kostim u kome će se on osećati kao taj, neko drugi kog u tom trenutku igra.

Kostimografsko rešenje nije podražavanje podataka, nije prepričavanje istorijskog kostima, već predstavlja suštinsko poznavanje kulture odevanja, svih faktora koji su uticali na njihovo nastajanje i promene, esencijalni zapis u umetnikovom unutrašnjem biću i neophodno odvajanje od imitacije. Kostimografsko rešenje nije rekonstrukcija – rekonstrukcija kostima pripada muzejima.

Gledali smo brojna svetska i domaća ostvarenja. Vremena su se menjala. U svetu su budžeti postajali veći, a u domaćoj produkciji manji. Tehnologija je donela savršeniju sliku i zvuk. Naše oči su se navikavale na sve veću upotrebu specijalnih efekata, a u tom preterivanju gledalac se uvlači u neki virtuelni svet, čime gotovo da se eliminiše neposrednost i aktiviranje uzvišenih čula.

Svaki kostimograf ima istu želju – da načini istorijski kostim ovekovečen kroz formu filma ili TV serije, da uplovi u rešavanje stotina karaktera kada je dijapazon mogućnosti u kreiranju likova veliki.

Međutim, te odluke nisu lake. U svim dostupnim pisanim, likovnim i materijalnim izvorima treba izvršiti selekciju koja će postati osnov za kreiranje likova, nastojati da se ne prave materijalne greške, a praviti namerne, odnosno nalaziti rešenja koja se uklapaju u dogovoren likovni ključ.

Sledeći nivo koji se mora osvojiti čini realizacija: izbor tkanina i svih drugih materijala i sprovođenje u realnost zamisli koja odgovara režiji, objektivu i glumi. Treba se odlučiti za teksture materijala, raster dezena, pravu meru patinaže, intervencije na licima glumaca. Ovaj nivo je najuzbudljiviji i najkreativniji, a to je upravo ono što oko kamere prenosi gledaocu.

Kakvo kostimografsko rešenje nam je prenelo oko kamere u seriji "Nemanjići – rađanje kraljevine"?

Autorski rad Stefana Savkovića, kostimografa ove serije, predstavlja izuzetno kvalitetan doprinos radu na njoj i zaista poseban likovni doživljaj. Ovaj kostimograf je materijalizovao jednu uzbudljivu ličnu zamisao inspirisanu srednjovekovnom slikom života koju je stekao istražujući izvore i koloraturom i atmosferom fresko-slikarstva i ikonopisa.

Slojevito, znalački i intuitivno ukomponovao je slovenske elemente odevanja, forme koju su Sloveni zatekli na Balkanu i elemente prihvaćene pod uticajem vizantijskog kulturnog kruga.

Kostimom je doslikao karaktere iz naše istorije, bezimene likove iz naroda i vojske i celokupnu kostimsku sliku doveo je u sklad sa scenografijom i prirodom. Njegov izbor materijala je krajnje jednostavan i nepretenciozan, a tkanine je koristio kao slikarsko platno.

Njegova igra boja, drski i sočni komplementarni koloristički odnosi, tonovi kojima maestralno vlada, a koji oslikavaju svaki frejm utiskom bojenja tkanina biljnim bojama, dorade kostima slikarskom četkicom, vez kanapom, način korišćenja kože, metala, kombinacije rešenja koja pre pripadaju primitivnoj umetnosti nego savremenom tehnološkom trenutku, bili su autorovi izbori u realizaciji. Za takva rešenja se trebalo odlučiti i maestralno ih realizovati da bi rezultat bio onaj koji nam je prenelo oko kamere.

Te odluke su samu sliku učinile životnijom i bližom u komunikaciji sa gledaocem.

Dugo smo čekali da u domaćoj produkciji vidimo kostimografsko ostvarenje ovakvog umetničkog dometa i doprinosa.

Sve autorske odluke, veštine i znanja približene su gledaocu putem kostima, kao i duh našeg srednjeg veka. A tome su dodali još jedan viši nivo – imaginaciju narodne poezije i bajke. Time je kostimograf ispunio zadatak koji mu je poveren, ali i oslikao čudesnu atmosferu mistike, mita, čak i kroz vizuru futurističkog stripa.