Blog Željka Joksimovića: Dnevnik iz Bakua (12)

I dok moj orkestar, svi mi u delegaciji Srbije i posebno ja, još uvek sabiramo utiske od sinoćne večeri, neposredno uoči odlaska na finale u predivnu Kristalnu dvoranu u Bakuu, želim da sa vama podelim i nekoliko utisaka koji će ostati jednako jaki koliko i konačan plasman na ovogodišnjem Eurosongu.

Poslednjih nekoliko dana u Bakuu su nam bili isplanirani gotovo do poslednjeg minuta. Navikao sam već da na putovanjima imam vrlo malo vremena za obilazak grada, ali neobičnost Bakua me je naterala da ipak posvetim sat ili dva u šetnji, i da vidim nešto više od hotela i same Arene u kojoj se održava takmičenje.

Posle posete Starom gradu o kom sam vam pričao, hteo sam da se malo upoznam i sa muzičkom kulturom u Azerbejdžanu, njihovoj muzici i instrumentima. Ovo je zemlja koja posebnu pažnju posvećuje pesnicima, muzičarima, kompozitorima, svemu što ima veze muzikom i zbog toga je zaista pravi raj za mnoge od nas ovde u timu. Veoma poštuju svoju tradiciju i melodije koje se mogu čuti na njihovim "narodnim" instrumentima.

Naš vredni volonter Mađid odveo nas je do prodavnice sa tradicionalnim instrumentima od kojih su neki skupoceni antikviteti poput harmonike koju sam čak imao i priliku da isprobam. Kulture su različite, ali muzička suština je svuda ostala ista, tako da smo se vrlo brzo snašli i poigrali sa novim igračkama. Neke smo i kupili za svoju kolekciju. Naoštrite svoj sluh kada budete slušali moje buduće pesme, sigurno ćete prepoznati neki od ovih.

Uoči finala, kako se približavalo, svi smo postali veoma uzbuđeni. Raspoloženje raste zajedno sa adrenalinom i dostignuće svoj maksimum onog trenutka kada izađemo svi zajedno na binu. Po ko zna koji put, posle emisije u Beogradu 10. marta u kojoj smo predstavili pesmu, svih proba scenskog nastupa u Beogradu i ovde, verujem da smo u finalu bolji najbolji, bolji nego ikad, nepogrešivi i upečatljivi. Osećamo da će to biti dobar rezultat i nadam se da će se to raspoloženje preneti i na publiku.

Finalu je prisustvovao i veliki broj mojih prijatelja koji su došli iz Beograda. Znam da su hiljade vas noćas bili uz nas, ali lepo je i kada znate da su vam neki bliski ljudi odmah tu, par redova dalje, u noći za pamćenje. U Beograd stižemo večeras, posle gotovo celodnevnog putovanja. Verujem, u ovom trenutku – samo nekoliko sati uoči finala koje ovde u Bakuu i prvi put u istoriji „Pesme Evrovizije" počinje u ponoć i završava se posle tri časa ujutru, da ćemo se zajedno i radovati.

Vaš Željko