Blog Željka Joksimovića: Dnevnik iz Bakua (1)

Uveren sam da će naš trud i zalaganje prepoznati evrovizijska javnost naredne nedelje, a sasvim siguran sam da ću kao i do sada, dostojanstveno predstavljati zemlju, našu Srbiju, na uglednoj manifestaciji".

Čitaocima mog Dnevnika želim da uživaju u predstojećoj evrovizijskoj nedelji i nadam se da ću uspeti da im dočaram deo atmosfere iz prestonice za mnoge egzotičnog Azerbejdžana, grada koga nazivaju i gradom vatre odnosno grad vetra, iz Bakua. Budite sa nama do i tokom polufinala 24. maja i finala 57. Pesme Evrovizije- 26. maja.

U prethodna 24 časa delegacija Srbije za 57. Pesmu Evrovizije je letom preko Istanubula stigla do Bakua, sa beogradske kiše i temperature od par stepeni za samo 10 sati doživela morskih 30. Smestili smo se u Hotel „Hilton", održali prvu zvaničnu probu i prvu pres konferenciju i upravo u ovom trenutku dok pišem ove redove nadam se da će se među brojnim već unapred isplaniranim obavezama u ovoj i narednoj nedelji, pronaći bar nekoliko sati za malo odmora. Do narednog jutra.

Utisaka je za ovo kratko vreme u Bakuu zaista mnogo. Od ispraćaja koji smo imali na aerodromu „Nikola Tesla" i susreta sa Goranom Bregovićem, potom druženja sa košarkaškom legendom Dušanom Ivkovićem na istanbulskom aerodromu neposredno posle osvojene titule u Evroligi sa Olimpijakosom. Zaista lep početak moje nove, četvrte, evrovizijske priče. Po dolasku u prestonicu Azerbejdžana Bakuu još jedno nadasve prijatno iznenađenje-doček od strane Njegove ekselencije Zorana Vajovića, ambasadora Republike Srbije u Azerbejdžanu i brojnih, divnih i ljubaznih volontera, fanova i nekolicine prijatelja.

Zaista sam iskren kada kažem da se uvek iznova iznenadim kada shvatim koliko ljudi širom Evrope zna i pokazuje mi koliko ceni muziku koju stvaram. Koliko ljudi moja muzika čini srećnim. To se dogodilo i u Azerbejdžanu gde osim profesionalne saradnje sa njihovom pop zvezdom Safurom na pesmi „Drip drop" 2010 , nisam do sada imao prilike da boravim. Brojni fanovi iz cele Evrope prisustvovali su prvoj probi koju smo Ad Hok Orkestar i ja imali u Kristalnoj dvorani, a još više onih koji su želeli da nas vide i čuju na pres konferenciji. Ne znam koliki je broj bio onih novinara sa kojima sa razgovarao, ali zaista ih je bilo mnogo. I reakcije na pesmu „Nije ljubav stvar" su sjajne što samo potvrđuje sve ono u šta sam verovao odnosno što sam dobijao kao komenatre svih ovih meseci. Na pres konferenciji smo pevali sada već evrovizijski hit „Lane moje" i podigli atmosferu među prisutnima. Ta pesma je zaista postala pesma za sve vremena. I to je najvažnije, jer verujem da je kvalitet pesme ono što je u celoj ovoj priči ipak suština. Veći uspeh želim kompoziciji „Nije ljubav stvar".

Evrovizijska nedelja je, dakle počela i za tim Srbije. Do prvog takmičenja, odnosno druge polufinalne večeri 24. maja preostalo je osam dana. Ove prve reči mog Dnevnika su zapravo samo gruba i mala skica brojnih impresija koje već imam o samom Bakuu, o velelepnoj Kristalnoj dvorani i zaista prestižnoj sceni za nastup, o ljubaznim domaćinima i, što je posebno važno pozitivnom duhu i atmosferi koja vlada među našom ekipom.

Do sutra-Željko!