Od 2002. godine, kada je Vojno-medicinska akademija počela da izdaje donorske kartice, do kraja prošle godine, oko 17 hiljada građana pristalo je da se u slučaju smrti njihovi organi koriste za lečenje drugih ljudi.

U nedeljnom Drugom dnevniku o značaju zaveštanja organa i razvoju programa transplantacije izveštavamo već godinu dana.

Koliko su građani sada više zainteresovani za ovu temu, pokazuje i podatak da je donorsku karticu samo na VMA ove godine uzelo 7.400 osoba, na jugu Srbije na taj human čin odlučilo se više od 3.000 koliko i na teritoriji Vojvodine.

Gosti RTS-a bili su troipogodišnji Stefan i njegova mama. Uključili su se u kampanju "Produži život" jer nisu svi te sreće kao Stefan, koji je od bake pre godinu i po dana dobio bubreg.

Za većinu mališana jedini spas su kadaverične transplantacije, kada se organi uzimaju od osobe koja je moždano mrtva. Takve transplantacije u Srbiji su i dalje izuzetak.

"Sad je potpuno drugačije, ima apetit, za razliku od pre transplantacije, dobio je i na kilaži", kaže Jelena Antić, Stefanova majka.

"Stefan uživa u detinjstvu i odrastanju, iako još uvek postoji strah", kaže Stefanova majka i dodaje da je sin dugo čekao na transplantaciju.

U prethodnih godinu dana dobili smo dugo očekivane zakone u toj oblasti, u promociju transplantacije uključio se predsednik Srbije i druge javne ličnosti.

Više hiljada građana potpisalo je donorske kartice, a mediji su češće počeli da izveštavaju o nedoumicama koje prate ovo polje medicine.

Veliki doprinos RTS-a kampanji doniranja organa

"Ovo je jedinstvena akcija gde mi udruženi građani Srbije možemo nešto pokrenuti sa nulte tačke u ovoj zemlji. Naime, zaveštavajući organe, mi osiguravamo ne samo svoju budućnost, nego i budućnost svoje dece i unuka, ne daj bože, ako se razbole", rekao je profesor Zoran Kovačević sa VMA.

"Za godinu dana kampanje, Javni servis, odnosno Radio-televizija Srbije je dala neprocenjivi doprinos u edukaciji stanovništva Srbije o najplemenitijem i najhumanijem činu koji čovek može da učini a to je zaveštanje organa", kaže profesor Vidojko Đorđević sa Kliničkog centra Nišu.

Srbija će naredne godine postati deo organizacije "Eurotransplant", posle devet godina pauze ponovo bi trebalo da se rade transplantacije srca.

Lekari Kliničkog centra Srbije naredne godine idu na usavršavanje u Nemačku i Italiju.

"Hoćemo da pojačamo naše timove za transplantaciju jetre, da uvedemo transplantaciju pankreasa, da pojačamo transplantaciju bubrega, pre svega kadaveričnu, i da dovedemo klinički centar na nivo koji treba da ima u tom segmentu medicine", kaže docent Đorđe Bajec, direktor Kliničkog centra Srbije.