Од 2002. године, када је Војно-медицинска академија почела да издаје донорске картице, до краја прошле године, око 17 хиљада грађана пристало је да се у случају смрти њихови органи користе за лечење других људи.

У недељном Другом дневнику о значају завештања органа и развоју програма трансплантације извештавамо већ годину дана.

Колико су грађани сада више заинтересовани за ову тему, показује и податак да је донорску картицу само на ВМА ове године узело 7.400 особа, на југу Србије на тај хуман чин одлучило се више од 3.000 колико и на територији Војводине.

Гости РТС-а били су троипогодишњи Стефан и његова мама. Укључили су се у кампању "Продужи живот" јер нису сви те среће као Стефан, који је од баке пре годину и по дана добио бубрег.

За већину малишана једини спас су кадаверичне трансплантације, када се органи узимају од особе која је мождано мртва. Такве трансплантације у Србији су и даље изузетак.

"Сад је потпуно другачије, има апетит, за разлику од пре трансплантације, добио је и на килажи", каже Јелена Антић, Стефанова мајка.

"Стефан ужива у детињству и одрастању, иако још увек постоји страх", каже Стефанова мајка и додаје да је син дуго чекао на трансплантацију.

У претходних годину дана добили смо дуго очекиване законе у тој области, у промоцију трансплантације укључио се председник Србије и друге јавне личности.

Више хиљада грађана потписало је донорске картице, а медији су чешће почели да извештавају о недоумицама које прате ово поље медицине.

Велики допринос РТС-а кампањи донирања органа

"Ово је јединствена акција где ми удружени грађани Србије можемо нешто покренути са нулте тачке у овој земљи. Наиме, завештавајући органе, ми осигуравамо не само своју будућност, него и будућност своје деце и унука, не дај боже, ако се разболе", рекао је професор Зоран Ковачевић са ВМА.

"За годину дана кампање, Јавни сервис, односно Радио-телевизија Србије је дала непроцењиви допринос у едукацији становништва Србије о најплеменитијем и најхуманијем чину који човек може да учини а то је завештање органа", каже професор Видојко Ђорђевић са Клиничког центра Нишу.

Србија ће наредне године постати део организације "Еуротрансплант", после девет година паузе поново би требало да се раде трансплантације срца.

Лекари Клиничког центра Србије наредне године иду на усавршавање у Немачку и Италију.

"Хоћемо да појачамо наше тимове за трансплантацију јетре, да уведемо трансплантацију панкреаса, да појачамо трансплантацију бубрега, пре свега кадаверичну, и да доведемо клинички центар на ниво који треба да има у том сегменту медицине", каже доцент Ђорђе Бајец, директор Клиничког центра Србије.