Циклус Вудија Алена

Вуди Ален, страствени кинематограф, признаје да највише воли да снима у свом суседству и без много мукотрпног рада, јер воли да ужива у животу. Од понедељка, 21. септембра, други програм Јавног сервиса резервисан је за остварења у којима ћемо несумњиво уживати.

Циклус почиње мистериозном комедијом "Ударна вест" са Скарлет Јохансон у главној улози. Ова улога писана је специјално за Јохансонову, јер ју је Вуди Ален гледао у неколико остварења и, како је објаснио, "приметио је њен неискоришћени дар за комедије".

Радећи на сценарију за "Ударну вест", Ален је ангажовао чувеног енглеског мађионичара Џона Пенроуза који је значајан консултант на снимању филмова о мађионичарима.

Недељу дана касније гледаћемо "Проклетство шкорпије од жада", још један филм у чијем сценарију се нашао мађионичар. Осим Алена, који је радњу ове детективске приче са много романтичних обрта сместио на Менхетн, улоге тумаче и: Хелен Хант, Шарлиз Терон и Елизабет Беркли.

Желећи улогу у филму Вудија Алена, Елизабет Беркли, знајући једино да је прича смештена у четрдесете године прошлог века, специјално за аудицију направила је фризуру у стилу Веронике Лејк, али пљусак који ју је затекао све је покварио. Срећом, непредвидивом Алену допала се и без "тематске" фризуре.

О томе колико је Вуди Ален тајанствен када ради на сценарију, говори и Хелен Хант, која је, као ретко ко, била у прилици да га прочита кад јој је понуђена улога у овом филму. Хантовој је рукопис испоручен, а морала је да га прочита за врло кратко време - док ју је курир чекао да га врати Алену.

Првог понедељка у октобру на програму је веома мрачна комедија о писцу Харију Блоку, човеку који не може да се снађе у свакодневном животу, али који изузетно добро функционише у уметности. Он је променио шест психијатара, три жене и има само неколико пријатеља од којих се није отуђио.

Пре почетка снимања филма за који Ален потписује сценарио и режију, главна улога понуђена је Елиоту Гулду, Дастину Хофману, Денису Хоперу и Алберту Бруксу. Брукс је био последњи глумац коме је понуђена ова улога, а он ју је одбио уз савет свом пријатељу да би био "луд ако ту улогу не би одиграо сам".

Гледаћемо и носталгични и комични мјузикл „Дани радија" из 1987. године. У центру пажње је тинејџер који одраста у препуној кући у Бруклину, а Ален нас суптилно води кроз две приче: једну, о сиромашном делу Њујорка и другу, причу о гламурозном животу великих радијских звезда.

Међу бројном глумачком екипом у овом филму нашле су се и Миа Фероу и Дајен Китон, дугогодишње Аленове сараднице. Занимљиво је да је остварење „Дани радија" једино у коме су се њих две појавиле заједно.

Комична драма „Хана и њене сестре", чије су сцене снимане и у стану Мие Фероу, претпоследња је у циклусу Вудија Алена. Сценарио за ово остварење је први писани текст те врсте због кога је основан покрет који се залагао да његов аутор буде номинован за Пулицерову награду.

Овај филм био је номинован за Оскара у седам категорија, а добио их је три: за најбољег споредног глумца (Мајкл Кејн), најбољу споредну глумицу (Дајен Вист) и најбољи сценарио писан директно за филм (Вуди Ален).

Како је изјавио у једном интервјуу, инспирација за овај филм дошла је Вудију Алену када је поново почео да чита Толстојеву „Ану Карењину".

Завршница циклуса резервисана је за "Зелиг", Аленову комичну драму са елементима фантастике. Реч је о квазидокументарцу, филмском експерименту о особи која преузима све могуће идентитете.

Овај филм настао је Аленовим умећем да свој лик ставља у архивске снимке са стварним историјским личностима. Наиме, да би направили аутентичан снимак, коришћена су сочива, камере, расвета и звучна опрема из двадесетих година прошлог века.

С обзиром на то да је било изузетно компликовано убацити Вудија Алена на старе снимке, продукција филма трајала је дуже него што се очекивало. Док је чекао да се заврши комплетна монтажа, Вуди Ален је снимио два нова  остварења.

Посебан куриозитет у вези са овим филмом представља чињеница да је италијански психолог Ђована Кончиља открила редак облик оштећења мозга због кога се оболели понаша слично Зелигу.

Научница и њени сарадници за овај поремећај предложили су назив "Зелигов синдром", због додирних тачака са Аленовим филмом.