Ciklus Vudija Alena

Vudi Alen, strastveni kinematograf, priznaje da najviše voli da snima u svom susedstvu i bez mnogo mukotrpnog rada, jer voli da uživa u životu. Od ponedeljka, 21. septembra, drugi program Javnog servisa rezervisan je za ostvarenja u kojima ćemo nesumnjivo uživati.

Ciklus počinje misterioznom komedijom "Udarna vest" sa Skarlet Johanson u glavnoj ulozi. Ova uloga pisana je specijalno za Johansonovu, jer ju je Vudi Alen gledao u nekoliko ostvarenja i, kako je objasnio, "primetio je njen neiskorišćeni dar za komedije".

Radeći na scenariju za "Udarnu vest", Alen je angažovao čuvenog engleskog mađioničara Džona Penrouza koji je značajan konsultant na snimanju filmova o mađioničarima.

Nedelju dana kasnije gledaćemo "Prokletstvo škorpije od žada", još jedan film u čijem scenariju se našao mađioničar. Osim Alena, koji je radnju ove detektivske priče sa mnogo romantičnih obrta smestio na Menhetn, uloge tumače i: Helen Hant, Šarliz Teron i Elizabet Berkli.

Želeći ulogu u filmu Vudija Alena, Elizabet Berkli, znajući jedino da je priča smeštena u četrdesete godine prošlog veka, specijalno za audiciju napravila je frizuru u stilu Veronike Lejk, ali pljusak koji ju je zatekao sve je pokvario. Srećom, nepredvidivom Alenu dopala se i bez "tematske" frizure.

O tome koliko je Vudi Alen tajanstven kada radi na scenariju, govori i Helen Hant, koja je, kao retko ko, bila u prilici da ga pročita kad joj je ponuđena uloga u ovom filmu. Hantovoj je rukopis isporučen, a morala je da ga pročita za vrlo kratko vreme - dok ju je kurir čekao da ga vrati Alenu.

Prvog ponedeljka u oktobru na programu je veoma mračna komedija o piscu Hariju Bloku, čoveku koji ne može da se snađe u svakodnevnom životu, ali koji izuzetno dobro funkcioniše u umetnosti. On je promenio šest psihijatara, tri žene i ima samo nekoliko prijatelja od kojih se nije otuđio.

Pre početka snimanja filma za koji Alen potpisuje scenario i režiju, glavna uloga ponuđena je Eliotu Guldu, Dastinu Hofmanu, Denisu Hoperu i Albertu Bruksu. Bruks je bio poslednji glumac kome je ponuđena ova uloga, a on ju je odbio uz savet svom prijatelju da bi bio "lud ako tu ulogu ne bi odigrao sam".

Gledaćemo i nostalgični i komični mjuzikl „Dani radija" iz 1987. godine. U centru pažnje je tinejdžer koji odrasta u prepunoj kući u Bruklinu, a Alen nas suptilno vodi kroz dve priče: jednu, o siromašnom delu Njujorka i drugu, priču o glamuroznom životu velikih radijskih zvezda.

Među brojnom glumačkom ekipom u ovom filmu našle su se i Mia Ferou i Dajen Kiton, dugogodišnje Alenove saradnice. Zanimljivo je da je ostvarenje „Dani radija" jedino u kome su se njih dve pojavile zajedno.

Komična drama „Hana i njene sestre", čije su scene snimane i u stanu Mie Ferou, pretposlednja je u ciklusu Vudija Alena. Scenario za ovo ostvarenje je prvi pisani tekst te vrste zbog koga je osnovan pokret koji se zalagao da njegov autor bude nominovan za Pulicerovu nagradu.

Ovaj film bio je nominovan za Oskara u sedam kategorija, a dobio ih je tri: za najboljeg sporednog glumca (Majkl Kejn), najbolju sporednu glumicu (Dajen Vist) i najbolji scenario pisan direktno za film (Vudi Alen).

Kako je izjavio u jednom intervjuu, inspiracija za ovaj film došla je Vudiju Alenu kada je ponovo počeo da čita Tolstojevu „Anu Karenjinu".

Završnica ciklusa rezervisana je za "Zelig", Alenovu komičnu dramu sa elementima fantastike. Reč je o kvazidokumentarcu, filmskom eksperimentu o osobi koja preuzima sve moguće identitete.

Ovaj film nastao je Alenovim umećem da svoj lik stavlja u arhivske snimke sa stvarnim istorijskim ličnostima. Naime, da bi napravili autentičan snimak, korišćena su sočiva, kamere, rasveta i zvučna oprema iz dvadesetih godina prošlog veka.

S obzirom na to da je bilo izuzetno komplikovano ubaciti Vudija Alena na stare snimke, produkcija filma trajala je duže nego što se očekivalo. Dok je čekao da se završi kompletna montaža, Vudi Alen je snimio dva nova  ostvarenja.

Poseban kuriozitet u vezi sa ovim filmom predstavlja činjenica da je italijanski psiholog Đovana Končilja otkrila redak oblik oštećenja mozga zbog koga se oboleli ponaša slično Zeligu.

Naučnica i njeni saradnici za ovaj poremećaj predložili su naziv "Zeligov sindrom", zbog dodirnih tačaka sa Alenovim filmom.