Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji- Beogradski hajduci

Naime sama činjenica da su postojali takozvani Beogradski hajduci je po sebi potpuno nepoznata. Ali i istorijski neobrađena, pa nam je ondašnja štampa - Vreme, Pravda, Politika, Policijski glasnik... bila glavni izvor u sklapanju priče.

Zanimljivo je naime bilo ukrštati i upoređivati novinske izveštaje kojih je bilo u ogromnim količinama. Jednostavno i tada, kao i sada, priče o hajdučkim razbojništvima i životu hajduka podizale su tiraže novina. Begaljica, Ostružnica, Žarkovo - sve su to za neverovati, čak do početka Drugog svetskog rata, bila poznata hajdučka uporišta i mesta.

Priče na koje smo nailazili su toliko filmične da je prosto neverovatno da to već neko do sada nije filmski i obradio. Mi smo se držali dokumentarističke i istorijske podloge i maksimalno smo se trudili da za većinu pronađemo i neki zvanično pisani trag. Najveće iznenađenje nam je bilo postojanje zakonske prakse po kojoj su se ti odmetnici proglašavali i oglašavali za hajduke i za njima se raspisivale i poternice i novčane ucene sve maltene do Drugog svetskog rata!

Ali u krajnjem Beogradski ili Posavski, kako su ih još zvali, hajduci su prava slika naše ambivalentne slike o hajdučiji s jedne strane i transformaciji ove 200 godina prisutne pojave u našem društvu u organizovani kriminal, s druge strane. U svakom slučaju ova pojava je koliko istorijska toliko i antropološka i sociološka tim više što smo društvo podložno mitomaniji.

Urednica i autorka serijala je Olivera Pančić.