nedelja, 28. feb 2010, 18:15
G. Maler: Simfonija br. 5
U leto 2004. godine u Lucernu, Klaudijo Abado se opet našao pred izuzetnim orkestrom koji je okupio vrhunske muzičare iz celog sveta.
Pobrali su odlične kritike i hvalospeve kod ljubitelja i poznavalaca klasičnog repertoara.
Na programu jebila Malerova najpoznatija simfonija, za koju je Herbert fon Karajan jedanput izjavio: ''Kada je slušate, zaboravite da vreme prolazi... ova muzika vas menja, da bi na samom kraju skoro ostali bez daha.''
Petu simfoniju je Gustav Maler pisao u periodu između 1901. i 1902. godine u svojoj brvnari i od ostalih, posebnom je čine uvodni taktovi na trubi koji zvuče kao posmrtna muzika.
Sam Meler se posle premijere žalio kako niko nije razumeo njegovo delo i da bi najbolje bilo da je izvede pedeset godina nakon svoje smrti.
I bio je u pravu; danas je ona veoma poznata, a četvrti stav je verovatno najizvođeniji od sve njegove muzike - posebno se pamti u filmu Lukina Viskontija ''Smrt u Veneciji''.
komentari