Kao mehur od sapunice: Bili smo srećni da se nešto kreće, 4-26

Da bi se konstituisalo jedno moderno društvo nije dovoljno podići novu infrastrukturu ili obnoviti porušenu. Posleratni plan imao je u vidu kulturno prosvećivanje građanstva. Međutim, bilo je potrebno utisnuti originalni pečat pogotovo u najmlađu, filmsku umetnost. Ona, vitalna i naeuporedivo najpopularnija, bila je je najjači medij propagande, stoga morala je veličati tekovine još svežih ratnih podviga. Tako započinje uvođenje domaćeg filma skoro kao zasebnog žanra. Ali, daleko od toga da je sve bilo tako usmereno. Sreća je bila, tih pedesetih, da su svi koji su želeli da imaju veze sa filmom morali da se susretnu sa drugom Radošem Novakovićem, a njegov instinkt je, pokazalo se, bio nepogrešiv u odabiru onih koji imaju snage i volje da budu pioniri novih poduhvata.

Autori: Dragan Babić, Aleksandar Rajković

Snimatelj: Bojan Rakić

proizvodnja: RTS Dokumentarni program 2004.

repriza, 176. avgust u 01:55 i 09:55