petak, 04. feb 2011, 21:54
Da Možda Ne
Privatnost kao javno dobro.
Nacionalna briga nad životima javnih ličnosti poprima zabrinjavajuće razmere: brakovi, razvodi, smrt, letovanja, deca i kućni ljubimci postaju vlasništvo široke publike.
Kako smo došli do toga da je preovlađujuća tema u medijima tuđi život ili zašto nas on više zanima od sopstvenog?
S druge strane, ko su javne ličnosti koje pristaju na sopstveno ogoljavanje? Da li je u pitanju novac ili žal za još jednim trenutkom popularnosti i slave? Da li se kult javnog striptiza nepovratno raširio u Srbiji? Kreatore ovakve medijske predstave ne zanima da li se ljudi smeju, zgražavaju, podržavaju... važna je reakcija - gledanost i čitanost. Da li oni mediji koji se tome opiru bivaju kažnjeni?
Voajerski duh se često prikriva lažnim zgražavanjem. Ko profitira u situaciji kada niko nije nevin? Gde je granica i da li će se kulise ove predstave srušiti pod sopstvenim teretom? Šta još nismo videli, a priželjkujemo i koliko toga još možemo izdržati?
U emisiji Da Možda Ne, Olivere Kovačević, govore:
Srboljub Bogdanović, novinar
Nebojša Romčević, dramski pisac
Suzana Mančić, TV voditelj
Žarko Trebješanin, psiholog
Branislav Bjelica, glavni i odgovorni urednik lista Kurir
Objavljujemo istraživanja javnog mnjenja, koje je specijalno za ovu emisiju uradio Istraživački centar RTS-a.
UTICAJ MEDIJA
Mediji imaju diraktan uticaj, jer kao i politicari, ne daju sebi za cilj da "bude" pojedince i narod, vec nasuprot... zato sto u u tome nema novca, vec nasuprot. .. !
Olja, svaka Vam cast. Prepoznali ste poentu. Lako je prodati dusu, ali na kraju to i nema nekog smisla...
Vazna tema o nasim slabostima
Hvala Oliveri na ovoj vaznoj emisiji; Odlicno pripremljeno, samo jednim delom otvara problem naseg drustva a to je nemoral i licemerje; to je svuda oko nas i tako se preslikava i u javni zivot, a jednim delom je i uticaj iz medija u bogatijim zemljama gde se javnosti servira (onima koji to citaju) zivot poznatih; Sto se tice politicara u zapadnim drustvima jedan broj njih vode zivot tako da je to za primer (nije uvek lako) Ima jos ljudi i zemalja gde se cvrsto drzimo morala i osnovnih ljudskih vrednosti; U nasem osiromasenom i ponizenom drutvu to je za sada tesko jer cesto ljudi nisu spremni na odricanja. Mediji bi trebali da budu aktivniji u obrazovanju i negovanju pravih vrednosti bas zato sto nase drustvo nije veliko a tako je zbog otvorenosti podlozno svakojakim uticajima.Bilo bi tako vazno kada bi naucili da budemo svoji
Ријалити шоу и утицај медија на понашање
Емисији сам присуствовао, нажалост, није било времена да изложим своје мишљење/питање.
Дакле, пре свега бих волео да укажем на то да телевизија игра један релативно мали, мада не незнатан, удео у образовању и формирању личности.
Највећу улогу игра породица. На основу тог образовања човек бира шта ће гледати и шта ће из тога извући.
Проблем настаје што је породица данас у великој мери срушена и многа деца/људи немају ову водиљу. Из тога следи да такви људи имају, како је један од ваших цењених гостију у прошлој емисији то назвао, улично васпитање. Такви људи су склони опонашању јунака ријалити шоуова, чије је понашање понекад, најблаже речено, непримерено. Овакви људи своје понашање нису научили из медија, али јесу нашли јаку потпору за њега.
С тим у вези сложио бих се са професором Требјешанином да медији морају бити одговорни за свој програм, али такође бих приметио да није сваки риалити програм по себи лош. Наиме, наишао сам на доста страних ријалитија који су били веома интересантно и пажљиво осмишљени, не превасходно у циљу да промовишу прост воајеризам.Можда је боље рећи без икаквог циља, осим зараде...
Ријалити програм може приказивати свакодневницу неких људи са циљем да нам дочара њихов свет, али не превасходно приватни живот, већ чешће ситуације на послу и проблеме са којима се тамо суочавају. (тако, на пример, емисије о полицији или хитним службама)
Згранутост појавама из овим шоуовима је, како ја то видим, често лицемерна. Треба схватити да је то реалност у којој живимо и да је такво понашање свакодневница.
Ипак, у таквој ситуацији, медији би требало да покажу одговорност и прилагоде свој материјал не само потребама гледаности, већ и да на неки начин назначавају шта је у реду а шта не.
Додуше, да би се то догодило, потребно је да држава стимулише такав начин рада медија...
???
Vi novinari koji radite u medijima treba to pitanje sami sebi da postavite.Jer ste jedan od krivaca sto ljude razgolicujute i stvarate psixozu bez grize savesti.A mnoge i javno razapinjete.I samo nalazite opravdanja za sebe.Kritikujte malo sebe,a ne da se xvalite gledanoscu i demon(kratijom).
Da Možda Ne
Autor:
Olivera Kovačević
Kako živi Srbija? Šta nas deli, a šta ujedinjuje? Šta ne smemo da prećutimo? [ detaljnije ]
komentari