Да Можда Не

Приватност као јавно добро.

Национална брига над животима јавних личности поприма забрињавајуће размере: бракови, разводи, смрт, летовања, деца и кућни љубимци постају власништво широке публике.

Како смо дошли до тога да је преовлађујућа тема у медијима туђи живот или зашто нас он више занима од сопственог?

С друге стране, ко су јавне личности које пристају на сопствено огољавање? Да ли је у питању новац или жал за још једним тренутком популарности и славе? Да ли се култ јавног стриптиза неповратно раширио у Србији? Креаторе овакве медијске представе не занима да ли се људи смеју, згражавају, подржавају... важна је реакција - гледаност и читаност. Да ли они медији који се томе опиру бивају кажњени?

Воајерски дух се често прикрива лажним згражавањем. Ко профитира у ситуацији када нико није невин? Где је граница и да ли ће се кулисе ове представе срушити под сопственим теретом? Шта још нисмо видели, а прижељкујемо и колико тога још можемо издржати?

У емисији Да Можда Не, Оливере Ковачевић, говоре:

Србољуб Богдановић, новинар
Небојша Ромчевић, драмски писац
Сузана Манчић, ТВ водитељ
Жарко Требјешанин, психолог
Бранислав Бјелица, главни и одговорни уредник листа Курир

Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(недеља, 06. феб 2011, 20:48) - anonymous [нерегистровани]

UTICAJ MEDIJA

Mediji imaju diraktan uticaj, jer kao i politicari, ne daju sebi za cilj da "bude" pojedince i narod, vec nasuprot... zato sto u u tome nema novca, vec nasuprot. .. !

Olja, svaka Vam cast. Prepoznali ste poentu. Lako je prodati dusu, ali na kraju to i nema nekog smisla...

(субота, 05. феб 2011, 18:44) - mp [нерегистровани]

Vazna tema o nasim slabostima

Hvala Oliveri na ovoj vaznoj emisiji; Odlicno pripremljeno, samo jednim delom otvara problem naseg drustva a to je nemoral i licemerje; to je svuda oko nas i tako se preslikava i u javni zivot, a jednim delom je i uticaj iz medija u bogatijim zemljama gde se javnosti servira (onima koji to citaju) zivot poznatih; Sto se tice politicara u zapadnim drustvima jedan broj njih vode zivot tako da je to za primer (nije uvek lako) Ima jos ljudi i zemalja gde se cvrsto drzimo morala i osnovnih ljudskih vrednosti; U nasem osiromasenom i ponizenom drutvu to je za sada tesko jer cesto ljudi nisu spremni na odricanja. Mediji bi trebali da budu aktivniji u obrazovanju i negovanju pravih vrednosti bas zato sto nase drustvo nije veliko a tako je zbog otvorenosti podlozno svakojakim uticajima.Bilo bi tako vazno kada bi naucili da budemo svoji

(субота, 05. феб 2011, 02:10) - Зар је битно [нерегистровани]

Ријалити шоу и утицај медија на понашање

Емисији сам присуствовао, нажалост, није било времена да изложим своје мишљење/питање.

Дакле, пре свега бих волео да укажем на то да телевизија игра један релативно мали, мада не незнатан, удео у образовању и формирању личности.
Највећу улогу игра породица. На основу тог образовања човек бира шта ће гледати и шта ће из тога извући.
Проблем настаје што је породица данас у великој мери срушена и многа деца/људи немају ову водиљу. Из тога следи да такви људи имају, како је један од ваших цењених гостију у прошлој емисији то назвао, улично васпитање. Такви људи су склони опонашању јунака ријалити шоуова, чије је понашање понекад, најблаже речено, непримерено. Овакви људи своје понашање нису научили из медија, али јесу нашли јаку потпору за њега.

С тим у вези сложио бих се са професором Требјешанином да медији морају бити одговорни за свој програм, али такође бих приметио да није сваки риалити програм по себи лош. Наиме, наишао сам на доста страних ријалитија који су били веома интересантно и пажљиво осмишљени, не превасходно у циљу да промовишу прост воајеризам.Можда је боље рећи без икаквог циља, осим зараде...
Ријалити програм може приказивати свакодневницу неких људи са циљем да нам дочара њихов свет, али не превасходно приватни живот, већ чешће ситуације на послу и проблеме са којима се тамо суочавају. (тако, на пример, емисије о полицији или хитним службама)

Згранутост појавама из овим шоуовима је, како ја то видим, често лицемерна. Треба схватити да је то реалност у којој живимо и да је такво понашање свакодневница.
Ипак, у таквој ситуацији, медији би требало да покажу одговорност и прилагоде свој материјал не само потребама гледаности, већ и да на неки начин назначавају шта је у реду а шта не.

Додуше, да би се то догодило, потребно је да држава стимулише такав начин рада медија...

(петак, 04. феб 2011, 19:29) - pera [нерегистровани]

???

Vi novinari koji radite u medijima treba to pitanje sami sebi da postavite.Jer ste jedan od krivaca sto ljude razgolicujute i stvarate psixozu bez grize savesti.A mnoge i javno razapinjete.I samo nalazite opravdanja za sebe.Kritikujte malo sebe,a ne da se xvalite gledanoscu i demon(kratijom).

(четвртак, 03. феб 2011, 20:13) - Милица [нерегистровани]

Сјајна тема

Једва чекам ову емисију.
Оља, хвала вам на занимљивим темама и дивним емисијама.