Pokret protiv genetski modifikovane hrane razvio se u celom svetu, pa i u Srbiji ima brojne pristalice. Dok jedna grupa tih aktivista vidi zaveru multinacionalnih kompanija protiv čovečanstva, drugi su umereniji i motive nalaze u nezajažljivoj želji za profitom.

Spominjanje kodeksa alimentarijusa, u kontekstu genetski modifikovane hrane, poprima obeležje demonizacije, iako je Komisija Kodeks alimentarius (latinski za "kod hrane") osnovane od strane Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacija (WHO), radi zaštite zdravlja potrošača i obezbeđenja dobre trgovinske prakse u prehrambenoj industriji.

Brojni aktivisti, kao i neki svetski stručnjaci, tvrde da se Kodeksom na mala vrata uvodi mogućnost upotrebe genetski modifikovane hrane u prehrambenim proizvodima.

Ekološki aktivisti su izričiti u tvrdnjama da se u Srbiju odavno uvozi genetski modifikovana hrana, apostrofirajući ulazak kompanije "Monsanto" na naše tržište. S druge strane, zvanični organi uporno ponavljaju da nema izmene Zakona o genetički modifikovanim organizmima, koji zabranjuje promet i uzgoj takvih organizama ili proizvoda u Srbiji. Istina, bilo je slučajeva uzgoja genetski modifikovane hrane i oni su krivično i prekršajno sankcionisani, tvrde iz Ministarstva poljoprivrede.

Više od trilion dolara zaradi se godišnje od međunarodne trgovine hranom, a godišnji profit korporacije "Monsanto", najvećeg proizvođača genetski modifikovanog semena na svetu, jeste 11 milijardi dolara.

Da li se naša država može odupreti interesu profita multinacionalnih kompanija? Postoje li dobre strane GMO ili ta hrana nastaje iz tzv. "semena uništenja", u emisiji Da Možda Ne Olivere Kovačević, govore:

prof. dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije,

prof. dr Stevan Maširević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,

Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Srbije,

Biljana Ćorović, urednik emisije Atlantis na Radio Beogradu,

dr Mile Ivanović, genetičar Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu,

dr sc. med Nina Bulajić, mikrobiolog i savetnik za makrobiotičku ishranu.

Objavljujemo istraživanja javnog mnjenja, koje je specijalno za ovu emisiju uradio Istraživački centar RTS-a.