Покрет против генетски модификоване хране развио се у целом свету, па и у Србији има бројне присталице. Док једна група тих активиста види заверу мултинационалних компанија против човечанства, други су умеренији и мотиве налазе у незајажљивој жељи за профитом.

Спомињање кодекса алиментаријуса, у контексту генетски модификоване хране, поприма обележје демонизације, иако је Комисија Кодекс алиментариус (латински за "код хране") основане од стране Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) и Светске здравствене организација (WHO), ради заштите здравља потрошача и обезбеђења добре трговинске праксе у прехрамбеној индустрији.

Бројни активисти, као и неки светски стручњаци, тврде да се Кодексом на мала врата уводи могућност употребе генетски модификоване хране у прехрамбеним производима.

Еколошки активисти су изричити у тврдњама да се у Србију одавно увози генетски модификована храна, апострофирајући улазак компаније "Монсанто" на наше тржиште. С друге стране, званични органи упорно понављају да нема измене Закона о генетички модификованим организмима, који забрањује промет и узгој таквих организама или производа у Србији. Истина, било је случајева узгоја генетски модификоване хране и они су кривично и прекршајно санкционисани, тврде из Министарства пољопривреде.

Више од трилион долара заради се годишње од међународне трговине храном, а годишњи профит корпорације "Монсанто", највећег произвођача генетски модификованог семена на свету, јесте 11 милијарди долара.

Да ли се наша држава може одупрети интересу профита мултинационалних компанија? Постоје ли добре стране ГМО или та храна настаје из тзв. "семена уништења", у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:

проф. др Миладин Шеварлић, председник Друштва аграрних економиста Србије,

проф. др Стеван Маширевић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду,

Душан Пајкић, директор Генералног инспектората Министарства пољопривреде Србије,

Биљана Ћоровић, уредник емисије Атлантис на Радио Београду,

др Миле Ивановић, генетичар Института за ратарство и повртарство у Новом Саду,

др сц. мед Нина Булајић, микробиолог и саветник за макробиотичку исхрану.

Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а.