Poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Vukovaru i Osijeku, mestima stradanja Hrvata i Srba tokom rata 1991, korak je ka normalizaciji odnosa u regionu, ali i događaj koji je izazvao mnoštvo kontroverznih komentara.

Da li je najnoviji talas izvinjenja i gestova pomirenja lidera Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegorine izraz autentične potrebe procesa normalizacije odnosa među državama ili imperativ pridruživanja zajednici Evropske unije?

Novoizabrani bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izvinio se za svakog nevino ubijenog čoveka koga je ubila Armija BiH. Iako je sin Alije Izetbegovića prevazišao nelagodnost izlaska iz uloge žrtve, reakcije iz Sarajeva su negativne, a odobravanje Srba mlako.

Izvinjenje hrvatskog predsednika Ive Josipovića za učešće Hrvatske u politici koja je devedesetih godina pokušavala da podeli Bosnu i Hercegovinu, bio je znak nove politike Hrvatske i otvaranja novih mogućnosti za regionalnu saradnju i pomirenje.

Svaki, pa i lični gest izvinjenja je svojevrstan izazov i rizik za političare, koji nikad ne ostaje bez oštrih osporavanja političkih oponenata, ali i podrške međunarodne javnosti. Šta sledi posle izvinjenja?

O potrebi pomirenja, u emisiji Da Možda Ne, Olivere Kovačević, govore:

Vojislav Stanimirović, predsednik SDSS-a i zastupnik u Saboru Hrvatske,

Čedomir Antić, istoričar iz Beograda,

Senad Avdić, glavni i odgovorni urednik lista Slobodna Bosna u Sarajevu,

Drago Pilsel, novinar iz Zagreba,

Iz Vukovara se javlja gradonačelnik Željko Sabo.

Objavljujemo istraživanja javnog mnjenja, koje je specijalno za ovu emisiju uradio Istraživački centar RTS-a.