Drugi vek: Slobodan Šijan

Publika se rado odazivala bioskopima u kojima su prikazivani Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Kako sam sistematski uništen od idiota, Davitelj protiv davitelja, a povodom stogodišnjice filmske umetnosti, Akademija za filmsku umetnost i nauku je Ko to tamo peva proglasila za naš najbolji film.

Međutim, autor koji je imao jedan od najboljih početaka u istoriji našeg filma, nije nastavio tako silovito kao na početku karijere i posle petog filma Tajna manastirske rakije (1988) punih petnaest godina je čekao na snimanje novog filma, tako da je nastavio opus tek u 21. veku kada je režirao dva filma: Siroti mali hrčki (2003) i S.O.S - Spasite naše duše (2007) koji nisu ponovili uspeh njegovih ranih radova.
Međutim, Slobodan Šijan je opstao u našoj filmskoj umetnosti kao izuzetno značajna pojava čije se ime izgovara sa istinskim poštovanjem. A kako sada vidi vreme u kome je stvorio svoje najuspešnije filmove, protiv čega se i kako borio i kakav je beleg nosio, govori u emisiji Drugi vek u kojoj između ostalog otkriva zašto se nikada nije osećao kao deo jugoslovenskog filma i kako su se njegovi najpoznatiji filmovi u inostranstvu iščitavali drugačije nego kod kuće.

Urednik i autor emisije je Nebojša Popović a reditelj je Vladimir Momčilović.