166. list Miroslavljevog jevanđelja - 173 godine u tuđini

Sve je počelo u zimu 1846. godine kada o prazniku posvećenom Svetom Jovanu jedan ruski monah odvaja list iz kalendarskog dela Miroslavljevog jevanđelja posvećen praznovanju ovog sveca i odnosi ga u Rusiju. Ime tog monaha je arhimandrit Porfirije Uspenski.

U javnosti se 166. list Miroslavljevog jevanđelja pojavljuje pod imenom „petrogradski list". Prvi put u novijoj istoriji pojavljuje se u javnosti na arheološkoj izložbi u Kijevu 1874. godine, gde ga je i fotografisao Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke, koji je čitavom rukopisu i dao ime Miroslavljevo jevanđelje. Da li je lepota ilumanacija koja je sve impresionirala razlog što se ovaj list, da se tako kaže, „dao u skitiju" sve do Rusije.

Čini se da je upravo to razlog. Arhimandrit Dimitrije Uspenski napravio je veliku zbirku najdragocenijih delova pravoslavnih jevanđelja i do pre decenije ruska strana nije ni pomišljala da je krnji. Nakon dugačkih pregovora, koji su išli više šumom nego drumom, ove godine dva predsednika, Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, povrdili su da je dogovor postignut.

Ali, povratak Folia 166 nastavlja da izaziva kontraverze.

O tome da li ga treba razmeniti za sedam slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha koje se čuvaju u našem Narodnom muzeju, o tome šta raditi s listom koji će stići do nas kao zalutali rođak za koga nema mesta u sadašnjem povezu Miroslavljevog jevanđelja, o tome da li treba predati sedam slika kontraverznog slikara Reriha - o svemu tome u emisiji govore:

Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, Asja Drača Muntean, zamenica ministra, Aleksandra Nitić i Branka Ivanić, kustoskinje Miroslavljevog jevanđelja, Viktor Savić, profesor Filološkog fakulteta, Željko Mladićević, načelnik odeljenja konzervacije NBS i Katarina Šućur, konzervator Miroslavljevog jevanđelja.

Direktor fotografije: Rade Bubalo
Montaža slike: Nada Zildžić Dodig
urednik i autor Aleksandar Gatalica

broj komentara 0