NDH: Muk

"Sećam se velike sale, u njoj su deca ležala po slami, neka su spavala, neka su bila mrtva, a mislili smo da su spavala, neka su lutala kao da traže nešto, plač, kukanjava, dozivanje majki... Svako jutro dolazili su ljudi sa kolicima i kupili su umrlu decu, bilo je to jedno od najtežih vremena koja sam doživeo i koje mi je ostalo u stalnom sećanju". Ovako se Milinko Čekić, danas 80-godišnjak, priseća dela detinjstva koje je proveo u dečjem logoru u Sisku.

Nezavisna Država Hrvatska imala je logore za decu, najpozantiji su bili oni u Sisku i Jastrebarskom. Deca su u logore dovožena sa cele teritorije NDH, ali najviše ih je bilo sa planine Kozare u severozapadnom delu Bosne.

Treći i poslednji deo dokumentarnog filma o NDH govori o sudbini srpske dece, o tome zašto na Kozari godinama posle Drugog svetskog rata nije bilo dece, zašto je Jasenovac dobio pravi spomenik tek 1966. godine, o novim tumačenjima istorije, o brojevima, i o tome kako treba da se sećamo žrtava NDH.

U filmu, između ostalih, govore: direktor Centra "Simon Vizental" iz Jerusalima Efraim Zurof, autor filmova "Krv i pepeo Jasenovca" i "Testament" Lordan Zafranović, istoričari iz Srbije i Hrvatske Ljubodrag Dimić, Hrvoje Klasić, Đuro Zatezalo, Josip Jurčević, Veljko Đurić, Dejan Ristić, Jovan Mirković, publicista Slavko Goldštajn, episkop slavonski Jovan (Ćulibrk), bosanski franjevac Marko Oršolić i potomci stradalih u logoru "Jadovno" Boris Begović i Dušan Bastašić.

Autor filma je Stevan Kostić, montažer Goran Mijić, snimatelj Aleksandar Agbaba, tonski snimatelj Saša Pribaković, stručni konsultanti Dejan Ristić i Jovan Mirković, novinari saradnici Dragana Ignjić, Milica Jevtić, a tekst je čitao Dušan Radulović.

Film je nastao na predlog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića